Sveti Georgije se obeležava dva puta u toku godine, 6. maja kada se slavi Đurđevdan i 16. novembra Đurđic, kada se praznuje prenos moštiju svetog Đorđa u Palestinu.
Ovaj slavni svetitelj je rodom iz Kapadokije, iz bogate i časne kuće. Kada mu je otac stradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu gde je dečak odrastao i već u dvadesetoj godini postao oficir u službi cara Dioklecijana.
Bio je snažan, pametan i dobar čovek, dopao se i samom caru, pa ga je postavio za vojnog starešinu. Međutim, car je bio mnogobožac i započeo je veliki progon hrišćana, ali je mladi Đorđe stupio pred cara i sa odvažnošću priznao da je i on hrišćanin.
Time je započelo njegovo stradanje u ime vere. Tamnica, zverska mučenja sa usijanim okovima, krvave rane po celom telu i sva druga strašna mučenja, nijednog trenutka nisu pokolebala mladića.
Posečen je 303.godine, a pre svoje smrti sveti Đorđe je zamolio slugu da mu telo prenese u Palestinu, odakle mu je bila majka i gde je imao veliko bogatstvo koje je, po njegovoj želji, razdeljeno siromašnima.
Mnoga čuda su se dešavala na njegovom grobu. Gospod ga je, zbog iskrene i nepokolebljive vere, učinio moćnim ratnikom da pomaže svima koji su u nevolji i koji iskreno slave i priznaju njegovo ime.
Zato ga i mi slavimo kao velikomučenika i pobedonosca.
Evo sta trebate sutra uraditi i koju molitvu večeras izgovoriti i Pomolimo se Svetom Georgiju za ljubav, zdravlje, veru i snagu! ( NASTAVAK NA SLEDECOJ STRANI BROJ 2 )
