spot_img

OBAVEZNO PROČITAJTE: Pismo koje je napisala sreća!

Pismo koje je napisala sreća…
Ako pročitate ovo pismo, onda vam je sreća već došla.

 

I sada ćeš početi gunđati da sreća ne postoji! Za mene je to bolno, razumeš… Ja imam puno godina – ne sećam se koliko. Verovatno sam uvek postojala. Stoga sam akumulirala puno opažanja o čoveku i čovečanstvu. Jeste li se ikada pokušali staviti na moje mesto? I uzalud je! Ali ovo je vrlo korisno i informativno. Ovde svi kažu: „Sreća, sreća …“ Maštaj, gledaj, sanjaj me. A ja se, usput, nigde nisam ni skrivala! I nisam pobegla! Stalno sam u blizini i samo pričekam da me primetite. Ali kako ćete me primetiti, ako većina vas ni ne zamišlja kako izgledam? To je smešno, zar ne?! Svi me traže, ne znajući šta traže!

 

Najčešće me ne primjećuju, jer me svi na svoj način zamišljaju.

Za neke sam torta sa višnjama, za nekoga komunikacija sa prirodom, za tuđe padove nečija sam sreća, kada drugi imaju problema. Nažalost, postoje takvi! Usput, ni ja nemam određeno mesto prebivališta, lutam po svetu, tražeći utočište. Rado bih se smestila sa nekim, kucam na sva vrata zaredom, ali ljudi me ne puštaju uvek unutra. Recimo, nesreću svi odmah prepoznaju, ali iz nekog razloga mene ne! Znam da me mnogi traže sami, ponekad mi samo naiđu ispred nosa, ali najčešće obično prolaze bez primedbe. Ili me ne prepoznaju? Ili me možda jednostavno traže gde me nema tamo. Na primer, mnogi traže sreću u braku. Ili na poslu. Ili kod dece. Ne, naravno, i ja sam tu prisutna!

 

Ali onda se ispostavi da ako uzmete svoj brak, ili posao ili decu u svoje ruke, živite s tim i budete nesrećni? I ovo je pogrešno! Sreća je prirodno stanje osobe, to da znate.

 

Stariji ljudi kažu: „Bilo je srećnih vremena!“…

A ako se sete kako su se tada ponašali – shvatiće da to nije istina! U tim srećnim vremenima svi su bili nezadovoljni nečim, celo vreme im je nedostajalo nešto. Samo su tokom godina shvatili da sam to ja! Da, ali kasno. Pa, sede, a sećanja ih izdaju. A drugi sanjaju o onome što im nedostaje za sreću. Nekome stan, nekome automobil, nekome milion evra, nekome savršena ljubav. Pa, reći ću vam: svaka osoba dobije uvek to nešto, ali to je nedovoljno! Dajte čoveku odmah sve što on tamo želi i zahteva, biće srećan dan ili dva, a onda će se naviknuti na to i opet početi nešto želeti, i tako u krug… I opet će biti nesrećan. Oh, teško mi je, ljudi su nesrećni! Koliko je samo gluposti oko mene išlo svaki dan!

 

„Sreća je potrebna ljudima.“

Čini se da je to lepo rečeno, ali u tome ima netačnosti. Potrebna ljudima: A tebi? Zato je poklanjaj zrno po zrno, ali nećeš spoznati sreću. Briga o drugima je dobra, ali ne treba zaboraviti na sebe! Kad je Sreća u tebi, onda se svetlost sreće širi oko tebe! Koliko mi možeš dati? Ljudi kažu:

 

„Moja je sreća u deci.“

Deca su odrasla, stvorila svoje porodice, sagradila svoja gnezda, a majka se stalno penje prema njima, meša se, uvređena što je potisnuta u drugi plan. Zašto? Možda zato što sam ja otišla sa decom, ona me u početku smestila u njih. Ali šta je sa njom sada, bez sreće? Pa ja uvek kažem – treba sebi biti vlastita sreća, nezavisno od bilo koga.

 

A onda kažu: „Ne bi bilo sreće, da nije bilo nesreće, nesreća je pomogla.“

 

Šta je sa vama ljudi? Zašto vas svakako treba udariti ciglom po glavi, pa da mislite da je bilo sreće, bilo je, ali je niste primetili? Da, ne treba da me vređa ono što si gunđao, odmah sam upozorila da me to boli: Bolje poslušaj mene, Sreću svoju, vidiš šta je korisno i zapiši. Da znaš samo koliko često stojim na uzglavlju kreveta kad čovek već odlazi, a suze naviru! Uostalom, tek tada shvata da je bilo sreće, da… sreća, bila je, ali je trepnuo, nije video, nije je primetio! Tada se čovek penje na planinu, do samog vrha, penje se, izdahne, zabija prste u krv. I sve za šta? Da bi stajao na vrhu i osećao sreću! Pa da, to je sreća. Srećan trenutak! Let duše! Ali uostalom, onda ipak morate ići dalje. Idete dalje da se ponovo popnete. Večna potraga za srećom… A nije vam, ljudi, jasno da dok se vi negde penjete, ja sam iza vas! U vašem uzdahu. Ili u džepu. Ili samo letim u blizini i šapćem: „Stani, prijatelju! Razgledaj! Tu sam, ja sreća tvoja! Ali me tamo – malo ko čuje. Nastavak na sledećoj strani…

Pročitaj i ovo

Zaprati nas

0FanoviLajk
0PratiociZaprati
3,365PratiociZaprati

Da li si pročitala...

- Potreban ti je ozbiljan sajt?-spot_img