Muškarci često govore o tome kako su ih žene nadigrale, pune su energije, preduzimljivosti, snage, volje, planova, ciljeva i namere da sve to postignu. A sami muškarci su nekako postali bezvoljni, skloni kalkulaciji umesto akciji, više nisu ni lovci, ni hranitelji, ni ploditelji.
Pričao je da me voli više od života, ali nikada nije hteo pričati o budućnosti. Kada bih spomenula brak on bi samo odmahnuo rukom i rekao “Biće, biće”. Decu nisam smela ni spomenuti, to je kao da ga pitaš kakve planove ima za 30 godina. Za njega je to sve bilo u dalekoj budućnosti. Starija sam od njega 4 godine pa sam uvek to pripisivala njegovim godinama.
Tešila sam samu sebe, uveravala se da će se promeniti, da su to samo njegove godine. Ali onda sam shvatila, ako sam ja u 29-oj godini bila spremna da se udam za njega, rodim decu i posvetim se samo njemu… zašto on sa 29 nije?! Verujem da me je voleo, ali nije bio dovoljan muškarac da preduzme neke korake.
Nije znao kako da me zaprosi, nije znao kako da isplanira porodični život za nas dvoje. Sve je ostavljao za posle i nikada ništa nije preduzimao po pitanju nas. I tako smo došli do faze kada sam odlučila da presečem. “Ne mogu te ja učiti kako da budeš muškarac” rekla sam mu i okončala tu vezu. Nakon toga me je stalno zvao i molio za oproštaj, obećavajući da planira sa mnom budućnost, ali sve je bilo već gotovo. Nastavak na sledecoj strani…
