Molitva ima posebno značanje i donosi posebnu zaštitu od Boga:
„Stradanjima Svetih, koji su postradali za Tebe, umoljen budi Gospode, i sve naše bolesti isceli, molimo Ti se, Čovekoljupče“, glase reči molitve koju bi trebalo da izgovorite na današnji dan kakao nalažu običaji našeg naroda.
U jevanđelju po Mateji opisan je ovaj događaj, a prema njegovom pričanju, kralj Irod je naredio pokolj muške dece kako bi sačuvao svoj presto od novog kralja koji se rodio, Isusa.
Kralj se mnogo razbesneo što se mudraci nisu vratili iz Vitlejema da mu saopšte vest o Isusovom rođenju, novom caru Izraela. Usled gneva koji ga je obuzeo, Irod naredi da se pobiju sva deca, što je, po priči jevanđelja, bilo sprovedeno doslovce i na najstrašniji način.
Vojnici su napravili veliki masakar nad nevinom decom. Neke su posekli mačem, neke izgazili nogama, neke razbili u kamen. O ovom tužnom dogođaju Matija je napisao da se jauk majki čuo sve do nebesa: „Glas u Rami ču se, plač i ridanje i naricanje mnogo, Rahila oplakuje decu svoju, i neće da se utješi, jer ih nema“.
Kralj Irod je toliko bio pohlepan za vlašću da je počeo da gubi razum. Najpre je od Zaharaije tražio njegovog sina Jovana misleći da je on novi kralj. Kako on nije predao svoga sina, kralj naredi da se ubije. Tako se pokolj nastavio dok Irod ne ubi svu decu, a potom se okomio na jevrejske starešine, koji su mu govorili gde se rodio mesija, ali su te informacije bile lažne.
Zatim je počeo da ubija i članove svoje porodice. Najpre je naredio da se ubije njegov brat, potom sestra, čak je Irod ubio i svoja tri sina, dok ga nije stigla božja kazna.
Irod je zbog ovih zlodela počeo naglo da gubi zdravlje. Najpre je počeo da mu se trese čitavo telo, pa su se pojavile gnojne rane na nogama. Iz tih rana su počeli da izlaze crvi i da se širi nesnosan smrad. Videvši da je došao kraj, Irod naredi da se pobiju svi članovi njegove porodice kako se ne bi radovali smrti koja ga sustiže. Ovo je bilo i poslednje zlodelo kralja koji je počinio toliko ubistava nad svojim narodom. Kada je preminuo, jevanđelista Matija prenosi da je njegova duša otišla direktno kod đavola,
Tri dana posle pogubljenja, javili su se Mučenici episkopu Petru i pozvali ga da pokupi njihove kosti iz jezera. Episkop je, krišom od vlasti i stražara, u gluvo doba noći otišao sa sveštenicima na jezero. Tamo je jezero svetlelo, kao da su jata zvezde sa neba sišle na vodu. To je zvezdanim sjajem svetlela svaka kost mučenička. Pokupili su ih i hrišćanski sahranili. Oni su postradali i večnom se slavom ovenčali, a imena njihovih mučitelja su ostala zabeležena po zlu za veke vekova.
Četrdeset mučenika Sevastijskih su postradali i mučeničkom slavom bili ovenčani 320. godine.
Na ovaj dan se proslavljaju Mladenci, jer su stradalnici bili mladići, pa je taj dan povezan sa prastarim običajem darivanja mladih bračnih parova, onih koji su se venčali od prethodnih Mladenaca do tada. Ovaj dan je posvećen njima i zbog venaca kojima su mučenici ovenčani (venčani) ljubavlju Hristovom. Jer i na venčanjima (ovenčanjima) u crkvi, na glave mladih supružnika (mladenaca), se stavljaju venci, koji imaju trostruku simboliku: venci carski-svaki je čovek car u svom mikrokosmosu, svojoj kući; venci mučenički, jer u braku treba podnositi žrtve; i venci besmrtne slave u Carstvu Hristovom. Ovim se ukazuje na to da supružnici treba da budu jedan drugom verni, kao što su sevastijski mladenci bili verni Hristu i da tu vernost i ljubav nikakvo iskušenje ne može i ne sme da savlada.
