SPC i vernici danas proslavljaju Svetih četrdeset Mučenika Sevastijskih, koji su bili vojnici rimskog cara Likinija. Kad su nastali ponovni progoni hrišćana, četrdeset njih nije htelo da se odrekne Hrista. Bilo im je zaprećeno da će biti lišeni vojničke časti, na šta je jedan od njih, po predanju – Kandid, rekao: „Ne samo čast vojničku, no i tela naša uzmi od nas; ništa nam nije draže i časnije od Hrista Boga našega.“ Tada je vojvoda Agrikola naredio da ih kamenuju, ali su se kamenice vraćale i pogađale one koji su ih bacali. Jedan kamen je pogodio Agrikola i razbio mu zube.
Vojvoda se zbog toga potpuno izbezumio od besa i naredio da vojnike svuku, povežu konopcima i bace u jezero koje se ledilo od mraza. Unaokolo su bili stražari, a da bi im muke bile veće, na obali je postavio toplo kupatilo, osvetljeno ogromnim bakljama i okruženo vatrama, gde se pušila topla voda. Samo jedan od četrdesetorice vojnika je izgubio veru i pošao prema toplom kupatilu, ali nije daleko stigao, jer je na pragu kupatila umro.
Noću je sa neba zasijala neobična svetlost koja je zagrejala vodu u jezeru, oko vojnika, a sa svetlošću su se na njihove glave spustilo i 39 venaca. Jedan od stražara sa obale, koji je gledao to čudo, skinuo je odeću, objavivši svima da je hrišćanin i stupio u jezero. Tada se na njegovu glavu spustio četrdeseti venac. Sutradan, ceo grad je hrlio na obale jezera, jer niko nije mogao da poveruje da su vojnici preživeli noć u jezerskoj vodi, na kojoj je bila debela kora leda, osim oko tela mučenika. Tada su knez Lasija i vojvoda Agrikola rešili da ih pogube i spale njihova tela, a nesagorele ostatke pobacaju u jezero.MOLITVA NA SLEDECOJ STRANI…
