Žene u ČETRDESETIM ne žele APLAUZ, one žele MIR. I nekoga ko razume zašto im je ta razlika VAŽNA!

Žene u ČETRDESETIM ne žele APLAUZ, one žele MIR. I nekoga ko razume zašto im je ta razlika VAŽNA!

Žene u ČETRDESETIM ne žele APLAUZ, one žele MIR.

I nekoga ko razume zašto im je ta razlika VAŽNA.

U dvadesetim godinama mnoge žene žele da ih svet vidi.

Žele potvrdu, divljenje, aplauz.

Žele da dokažu da mogu, da vrede, da su posebne.

I u tome nema ničeg lošeg — to je vreme borbe, snova i dokazivanja.

U tridesetim počinje pravo trčanje kroz život.

Posao, ljubavi, razočaranja, porodica, deca, odgovornosti.

Tada žena počinje da shvata da život nije film u kojem sve ide po planu.

Nauči da se bori, da ćuti, da izdrži.

Nauči da ponekad mora da bude jaka čak i kada je slomljena.

Ali u četrdesetim se u ženi desi nešto tiho, a ogromno. Prestane da joj treba aplauz.

Jer aplauz traje nekoliko sekundi…

a mir traje celu noć.

U tim godinama žena više ne želi da impresionira svet.

Želi da joj duša bude mirna.

Ne želi buku, drame, igrice, dokazivanja.

Umorna je od ljudi koji komplikuju život.