Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici sutra obeležavaju praznik Cveti, koji se slave u svim hrišćanskim zemljama, ali sa neznatnom razlikom u običajima.
Na samom kraju šeste nedelje velikog Vaskršnjeg posta, proslavljamo i svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim. Ovaj praznik naziva se Cveti i uvek je u nedelju.
U ovim danima narod se kitio vrbom i koprivom. Deca vrbom da bi bila zdrava, a porodilje su stavljale koprivu ispod jastuka da ih čuva od demona…
Praznik je dobio po cvetnoj grančici palme koju je Isus Hrist nosio u ruci prilikom ovog svečanog događaja. Narodni običaji više slave prirodu i njeno novo buđenje.
Zasadite ove biljke
Iako spada u velike praznike, pa se podrazumeva da se na ovaj dan ne obavljaju veliki poslovi, vekovima postoji verovanje da bi baš na Cveti trebalo zasaditi lan i kupus, jer će tako rod ovih biljaka biti bolji.
Kada je reč o radovima, ovaj praznik je izuzetak, jer baš na ovaj dan se pojavljuje pun Mesec, kada, prema verovanju, um i veštine ljudi postaju daleko moćniji nego inače. Zbog toga bi na Cveti trebalo započeti neke poslove i doneti odluke.
Čitava Cvetna nedelja posvećena je prirodi, pa su ranije ljudi od ponedeljka do nedelje kitili jedni druge koprivom i vrbom. Vrba, osim kao simbol velikog praznika Lazareve subote, koristi se kako bi deca bila zdravija, ali i da bi u porodice stizalo još prinova.
Što se tiče koprive, nju se porodilje na Cveti stavljale pod jastuk, da bi „ožarila“ i tako oterala ženske demone i sačuvala bebe. MOLITVA NA SLEDECOJ STRANI…
