Običaj je da se na ovaj dan ne radi ništa, a stariji kažu da je ovo toliko veliki praznik da na njega „ni ptice u šumi ne savijaju gnezda“
Blagovesti su jedan od dvanaest najvećih hrišćanskih praznika. Prema crkvenim učenjima, arhangel Gavrilo je tada objavio Bogorodici da je Duh Sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu, te otuda i naziv ovog praznika: „blaga vest“.
Hrišćani veruju da je u tom trenutku arhangel Gavrilo otvorio istoriju Novog zaveta rečima „Raduj se, Blagodatna Marijo, Gospod je s tobom!“. Upravo zbog toga Blagovesti spadaju u jedne od najradosnijih praznika jer je početkom Novog zaveta krenulo i spasenje čitavog čovečanstva. Ovaj praznik se uvek slavi 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića.
U našem narodu sačuvani su brojni običaji i verovanja koja se vezuju za ovaj dan.
Rano ustajanje
U nekim krajevima Srbija i dalje se zadržao običaj da se na ovaj praznik ustaje što ranije. Prema predanju dan treba das počne pesmom devojaka, a da se završi veseljem celog mesta. Ovaj običaj se, simbolično, zove ranilo.
Skriveno blago
Stariji pričaju da se u noći uoči Blagovesti mogu videti vatre koje gore na mestima gde je skriveno neko zakopano blago. Zato je u prošlim vremenima bilo mogo onih koji tokom noći uoči ovog praznika uopšte nisu spavali, čekajući „znak“ koji će ih odvesti do skrivenog bogatstva…MOLITVA NA SLEDECOJ STRANI…
