Jeremija devstvenik i prorok. —
Božju volju on ljudima javlja
Kad u grehu ljudi ugniliše
I zakone Božje pogaziše.
Viče prorok, i plače, i preti,
Reči su mu kao plamen živi,
Grešne pali, pravednima svetli;
Suze su mu kao suze majke
Nad porodom svojim umirućim.
Kazna jedna, prorok je proviđa,
Kazna jedna sto put zaslužena.
Milost Božja u pravdu se menja.
Viče prorok, i plače. i preti,
Narod grešni zove pokajanju.
Narod sluša što glavari kažu,
A glavari proroku se smeju,
I reči mu za laž proglašuju!
No prorok se ne da zamoriti:
Svoje reči mukama pečati;
Zlobni ljudi proroka ubiše.
Te ga glasnim navek učiniše.
Reč proroka svaka ispuni se… AMIN…
NARODNA VEROVANJA
Veruje se da je Jeremija zaštitnik od zmija otrovnica. Zato je običaj da se na današnji dan razgone ovi gmizavci da ne bi preko leta dosađivali. Neko iz kuće zbog toga treba da porani, uzme tiganj i lupajući u njega nekoliko puta ponovi:
– Jeremija u polje, a sve zmije u more! Samo jedna ostala, za zlo njeno ostala, oba oka izbola, na dan trna glogova. Na četiri šipova, zlu kob izela.
Dokle se čuje lupanje i pesma, dotle zmije neće smeti da se približe.
