U Leskovačkoj Moravi se dan Svetog Tome dovodi u vezu sa vukovima, pa ovog dana niko nije radio, kao i u Levču i Trniću, a u istočnoj Srbiji se verovalo da je dragocena lekovita mast zeca ulovljenog na Tomindan, pa su je čuvali radi izlečenja od kostobolje i radi lakše
Takođe, do Svetog Tome traje prelazno godišnje doba, podjesen, što znači da se od danas već računa da je moguć početak zimskog razdoblja.
Malo ko zna da nabroji imenom sve apostole, ali za Tomu svi znaju, naročito što je u narodu prozvan Neverni Toma. Većini nije jasno zašto je stekao ovaj nadimak – zato što je veroloman ili sumnjičav.
U trenutku kada se na Uskrs, vaskrsli Hristos, ušavši kroz zatvorena vrata, javio svojim učenicima, Toma nije bio prisutan, pa kad su mu apostoli rekli da je Isus maločas bio među njima, on im nije poverovao.
U osmi dan po Uskrsu, susrevši Hrista i opipavši njegove rane, Toma se uverio u njegovo usksnuće i besmrtnost.
Kroz tu njegovu nevericu, dobili smo novu potvrdu tog čudesnog događaja, jer se vaskrsli Gospod javio učenicima da bi uverio Tomu, sa rečima “Pruži ruku svoju i metni u rebra moja i ne budi
neveran nego veran”.
Na te reči Toma je uzviknuo “Gospod moj, Bog moj”.
Ovaj događaj koji se zbio, potvrđuje istinitost vaskrsenja Gospodnjeg, jer je On zaista vaskrsao i javio se učenicima svojim, ali ne kao priviđenje, već u istom telu u kom postrada radi našeg spasenja.
Dok se u nedelju po Uskrsu slavi događaj vezan za „neverovanje“ Tomino, današnji dan je posvećen samom apostolu.
Sveti Toma je širio hrišćanstvo najpre u Palestini, potom u Persiji i Indiji, gde je i usmrćen kopljima. Mošti su mu u četvrtom veku prenete u grad Edesu, a potom u Carigrad. MOLITVA NA SLEDECOJ STRANI…
