Januar je jedan od meseci kada pravoslavci proslavljaju i slave svetitelje . Posle jednog od najvećih praznika – Božića , kada se slavi rođenje sina Božjeg, Isusa Hrista, a već trećeg dana posle, 9. januara, Srpska pravoslavna crkva proslavlja Stevanjdan u čast Svetom Stevanu.
Sutra je Sveti Stefan, veoma poštovan praznik i česta slava kod srpskog naroda . U crkvenim spisima poznat je i kao Prvomučenik Stevan, jer je prvi koji je stradao za veru hrišćansku.
Sveti Stefan je je bio Jevrejin i rođak apostola Pavla. Prozvan je arhiđakonom jer je prvi od sedmorice koga su rukopoložili sveti apostoli i postavili u službu oko pomaganja sirotinje u Jerusalimu. Snagom svoje vere činio je mnoga čudesa.
Nadimak Prvomučenik dobio je zbog toga što je prvi hrišćanin koji je stradao za Isusa, iste godine kada se Isus vazneo na nebo. Sveti Stevan je ogromnom snagom svoje vere, pored toga što je pomagao sirotinji u Jerusalimu, svojim propovedanjima Jevrejima dokazivao da su oni zaista ubili Mesiju , očekivanog toliko vekova.To se nije dopalo njegovim bližnjima, pa su narodne duhovne starešine pobunile narod i Stevana lažno optužile za bogohuljenje i klevetu, nakon čega je on kamenovan.Njegovo telo tajno je uzeo i sahranio jevrejski knez i potajni hrišćanin Gamalil.
U trenutku stradanja Prvomučenik je imao nešto više od 30 godina , a poslednje reči su mu bile: “Gospode, ne uračunaj im greh ovaj”. Njegove mošti pronađene su u blizini Jerusalima 415. godine.
Narodno verovanje za dan posle Božića: Evo šta treba da uradite na Stevanjdan!
Običaj je da se na proslavu Stevanjdana iznese božićna slama i ostavi ispred kuće, radi boljeg roda i napredovanja . U Vojvodini je tradicija da slamu iznose žene, tiho, da se ne bi čulo kako odlazi Božić. One metlu kojom je božićna slama pometena, ne koriste tokom godine, već radi zdravlja čuvaju.
U šumadijskim selima se na Stevanjdan “polaze šljive”. Domaćin sa sekirom odlazi u voćnjak da, kako se kaže, poseče nerodna stabla. Uzmahne sekirom, a neko ko je s njim ga odvrati od seče, govoreći mu da ne seče, jer će ove godine da rodi, pa stavi rukovet božićne slame u raklje stabla. I tako, od voćke do voćke, dok ne zakite slamom, radi pospešivanja rodnosti, sva stabla koja su prethodne godine omanula u rodu. Verovalo se da božićna slama štiti voćnjake od grada.
Po Banatu i Sremu su božićnu slamu uklanjali već odmah po ponoći na Stevanjdan. Slamu su uklanjale žene, po pravilu ćuteći – da se ne čuje kako odlazi Božić.
Ponegde su to žene činile nage, jer se verovalo da tako neće biti u kući buva.
Slama je iznošena najčešće u vinograd i posipana ispod čokota, radi boljeg roda grožđa. Ili je stavljana u gnezda da kokoške bolje nose jaja i legu više pilića. Metla kojom je slama u kući pometena nije u druge svrhe upotrebljavana tokom godine, jer je čuvana radi zdravlja.
Slavski kolač za Stevanjdan mesi se dan pre slave i ukrašava se figuricama ptica, žita, grožđa, burencima, knjigom. Iznosi se na već obogaćen sto sa suvim voćem, orasima, medom, jabukama i narandžama, a zatim posvećuje i seče ili lomi (po tradiciji i običajima). Evo koju molitvu trebate iygovoriti veceras
Za ovu slavu šaljivo kažu da je drže škrtice, jer siti gosti posle Božićnog slavlja, teško da mogu mnogo da pojedu i popiju. MOLITVA NA SLEDECOJ STRANI…
