MOLITVA PRVA SVETOM SAVI
Osvestana glavo, preslavni Cudotvorce, Svetitelju Hristov Savo, Srpske zemlje Prvoprestonice, Zastitnice i Prosvetitelju, a svih Hriscana dobronadezni pred Gospodom Zastupnice, tebi pripadamo i molimo se: daj nam da budemo ucesnici ljubavi tvoje prema Bogu i bliznjemu, kojom je dusa tvoja za zivota obilovala. Ozari nas Istinom, prosvetli um i srce nase Svetloscu Bozanstvene Nauke. Nauci nas da te istinski podrazavamo, da Boga i bliznjega svoga ljubimo, i da zapovesti Gospodnje nepogresivo izvrsujemo, te da i mi budemo ceda tvoja, ne samo po imenu nego i po celom zivotu svome. Moli se, Sveti Arhijereju, za Svetu Pravoslavnu Crkvu i otacastvo tvoje zemaljsko, koje te uvek sa ljubavlju postuje. Milostivo pogledaj na svaku dusu vernih svojih postovalaca, koji istu milost i pomoc tvoju. Budi nam svima u bolestima iscelitelj, u tugama utesitelj, u zalostima posetitelj, u opasnostima i nevoljama pomocnik, a u smrtnom casu milostivi pokrovitelj i zastitnik, da se, pomocu svetih molitava tvojih, i mi gresni udostojimo da zadobijemo vecno spasenje i nasledimo Carstvo Nebesko. Da, Svece Boziji, ne posrami uzdanje nase, koje cvrsto polazemo na tebe, nego nam ukazi mnogomocnu zastitu tvoju, da slavimo i pevamo Divnog u Svetima Svojim Boga – Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i kroza sve vekove. AMIN.
MOLITVA DRUGA SVETOM SAVI
Veliki ukrase medju Svetiteljima, Bogomudri oce Savo, molimo ti se, mi, sluge tvoje, i pripadajuci vapijemo ti: ne ostavi decu svoju, oce, nego svagda budi s nama, kao sto si obecao, da te i mi po duznosti slavimo, da te velicamo, da proslavljamo velicinu i silu tvoju, i da ti prinesemo dostojnu pesmu, klicuci i govoreci: tebe velicamo, Svetitelju, tebe slavimo, Svetilnice, tebi se klanjamo, oce Savo, moli, molimo ti se, da se spasu oni koji slave Sveti Spomen tvoj.AMIN.
Žene ništa ne bi trebalo da boje u crveno da vuci ne bi klali stoku…
Legenda o prokletstvu
U jednoj od legendi, Sveti Sava je bacio prokletstvo na čitavo selo (prokleo je seljane da nemaju svoj dom, već da se potucaju po tuđim kućama proseći hleba) samo zato što jedan čovek iz tog sela nije hteo da mu udeli hleb.
Ovo pokazuje da je u narodu odnos prema Svetom Savi bio podvojen, što je i inače bilo prema bićima koje poseduju veliku moć. Od njega se očekivala pomoć i zaštita, ali se osećao i strah od njegovih hirovitih postupaka.
Vukovi
Za Svetoga Savu se veruje i da je vođa vukova. Seljaci su ga zvali vučijim pastirom, a vukove njegovim hrtovima.
Postoji predanje u kome se kaže da svetac na svoj praznik, odlazi u planinu, okuplja sve vukove i određuje im kome će i koliko stoke poklati.
Uvaženo je mišljenje da je on gospodar vukova i da vukovima određuje koje torove smeju da napadaju zimi. U Hercegovini opet pričaju da je Sveti Sava bio nekada pastir, pa jednom njegov pas blago ujede zalutalu ovcu. Sava se naljuti i prokle kera da više ništa ne jede osim onog što otme.
Tako je taj pas pobegao u planinu i postao vuk. Veruje se da gde on dotakne štapom kamen, tu se pojavljuje izvor sa lekovitom vodom, ο čemu svedoče brojni nazivi lekovitih izvora sa njegovim imenom, kao što je onaj kod manastira Savinac u takovskom kraju, ili Savinac kod Užičke Požege.
U takovskom kraju veruje se da su svi vuci psi Svetog Save.
Običaji koji se vezuju za 27. januar
Želeći da umilostive Svetog Savu, mnogi nisu radili na dan njegovog praznika. Posebno se pazilo da se ne čini ništa što bi moglo da prizove vukove. Izvođene su i razne kultne radnje da bi se stoka zaštitila.
Na Savindan većina verujućih domaćica u našoj zemlji mesi perece. Ako niste znali, one to rade iz zahvalnosti prema najvećem svetitelju koji nam je omogućio da uopšte imamo hleba na stolu.
Narodno verovanje kaže da ako na dan Svetog Save zagrmi u državi će se desiti važni i prelomni događaji, ili će se sigurno nešto rđavo desiti, pošto su udari gromova izuzetno retka pojava zimi. O grmljavini na Svetog Savu govori se i u narodnoj pesmi “Početak bune na dahije”. Isto tako postoji i verovanje da sunčan dan na Svetog Savu donosi blagostanje i srećnu i rodnu godinu..
U Čačku, majke koje imaju decu školskog uzrasta, spremaju na ovaj dan žito i prati ih sreća cele godine.
Ο Savindanu se ne rade teži poslovi. U nekim krajevima se ne radi ništa. Negde poste celu nedelju pre Savindana.
Postoji narodno verovanje da na Svetog Savu ne sme da se nosi ništa crveno. Ovo verovanje potiče iz starih vremena, dok su seljaci strahovali da im vukovi ne pojedu stoku. Sveti Sava se smatrao pastirom i zaštitnikom stoke, te se ona na Savindan po običaju sama puštala na ispašu.
Međutim, crveno se nije nosilo jer se verovalo da boja krvi privlači vukove.
