Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave praznik posvećen obretenju glavu Svetog Jovana Krstitelja tj. dan kada je, po predanju, glava ovog svetitelja po prvi put izvađena iz zemlje i ponovo zakopana.
Sveti Jovan Krstitelj spada među najpoštovanije svetitelje u hrišćanskom svetu i njegov dan se proslavlja nekoliko puta u toku godine. U Rimokatoličkoj Crkvi njegovo rođenje se slavi 24. juna, a mučeništvo kao spomendan 29. avgusta. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. januara po gregorijanskom kalendaru, 7. jula se obeležava njegov dan rođenja, a dan smrti obeležava se praznikom Usekovanje 29. avgusta.
Prvo obretenje
Prema predanju, veliki i slavni prorok Jovan Krstitelj bio je posečen po želji i nagovoru zlobne Irodijade, Irodove žene. Kada je posečen, Irodijada je naredila da mu se glava ne sahranjuje zajedno sa telom, jer su se bojali da strašni prorok nekako ne vaskrsne. Zato je uzela njegovu glavu i zakopala je na nekom skrivenom i beščesnom mestu, duboko u zemlju.
Njena dvorkinja bila je Jovana, žena Huze, dvorjanina Irodova. Dobra i blagočestiva Jovana nije mogla da trpi da glava Božjeg čoveka ostane na beščesnom mestu, pa je iskopala tajno, odnela u Jerusalim i sahranila na Gori Jeleonskoj.
Ne znajući za ovaj događaj, car Irod, kada je saznao o Isusu kako čini velika čudesa, uplašio se i reče: „To je Jovan koga sam ja posekao, on ustade iz mrtvih“.
Posle izvesnog vremena neki znamenit vlastelin poverovavši u Hrista, ostavi položaj i svetsku sujetu i zamonaši se, i kao monah, s imenom Inokentije, nastanio se na Gori Jeleonskoj baš na onom mestu gde je glava Krstiteljeva bila zakopana. Želeći da zida sebi ćeliju, on je kopao duboko i našao zemljani sud i u njemu glavu, za koju mu se javi tajanstveno, da je Krstiteljeva. On je celiva i zakopa na tom istom mestu.
Drugo obretenje
Na ovaj dan se zato proslavlja prvo i drugo „Obretenije glave Svetog Jovana Krstitelja“ kao pomen na ove događaje. Po Božjem promislu ta čudotvorna glava išla je od ruke do ruke, ponirala u mrak zaborava i opet objavljivana, dok najzad nije u vreme blagočestive carice Teodore, majke Mihailove i žene Teofilove, i u vreme patrijarha Ignjatija, preneta u Carigrad. MOLITVA NA SLEDECOJ STRANI…
