MOLITVA SVETIM PRVOVRHOVNIM APOSTOLIMA PETRU I PAVLU
O pravoslavni PETRE I PAVLE vi ste sav evadjevski put od zeme do neba nezadrzljivo prosli jer vas na njemu nemogu zaustavitit niti sa njega skrenuti, nikakva nevolja nikakva muka, nikakva patnja,nikakvo stradanje,nikakvo gorenje, nikakva pretnja, nikakvo opasnost nikakav strah,nikavo mucenje, nikakav mac, niakava smrt.
Чврсте и Богоносне проповеднике, прве Твоје Апостоле, примио си Господе у насладу блага Твога и покој. Њихова страдања и смрт примио си више од сваког изобиља, Ти, Који Једини познајеш људска срца.
Radujte se, jer od Hrista primiste vlast da svezujete i razrešavate grehe naše!
Radujte se, jer nas kroz svete poslanice svoje prizivate sve k veri i nadi u Boga!
Radujte se, jer onima koji greše vi životom svojim postadoste primeri obraćenja!
Radujte se, jer nam rečju i delom pokazaste uzvišenost ljubavi istinite!
Radujte se, sveti prvovrhovni apostoli Petre i Pavle
Običaji za Petrovdan
Uoči Petrovdana najstariji ukućanin bere po jedan cvet petrovca za svakog u kući. Tako namenjene pobija ih u zemlju gde ih niko neće ni videti ni dirati. Sutradan, rano, kad ga niko ne gleda, odlazi da pogleda cvetove. Kome od ukućana cvet stoji pravo – biće zdrav; kome je klonuo – biće bolešljiv; kome je uvenuo – umreće.
Na ovaj praznik ne ide se u polje i ne počinju teški poljoprivredni radovi, a naročito se ne uprežu konji u kola.
Postoji verovanje da na ovaj dan sveti Petar deli jabuke deci na onom svetu. Iz tog razloga razvio se čitav niz običaja među kojima je i ono da u novoj godini pre Petrovdana ne treba jesti jabuke.
Verujući u ovo kazivanje, u prošlosti su se mnoge majke koje su izgubile decu uzdržavale od jedenja jabuka pre Petrovdana, iz straha da zbog toga na ovaj praznik njihovo dete na onom svetu neće dobiti jabuku.
Još jedno verovanje, naročito rasprostranjeno u Vojvodini, takođe povezuje jabuku i Petrovdan. Onaj ko se na ovaj praznik gađa jabukama, ili ih udara jednu o drugu, priziva grad i vremenske nepogode. Stara, autohtona sorta ranih jabuka koje dozrevaju oko ovog praznika naziva se „petrovača“, od koje se pravi petrovdanski kolač sa jabukama.
Paljenje lile (velika vatra), sušene kore divlje trešnje ili breze, je stari običaj kojim se prizivalo dobro zravlje stoke i blagostanje u domaćinstvu. Pastiri, obično deca, bi palili lilu na trgovima i onda krenuli po domaćinskim kućama, u šali preteći da će zapaliti staje i košnice ako ne dobiju dar. Domaćice bi ih odvraćale od toga nudeći sir, mleko i kajmak.
Veruje se da sveti Petar drži ključeve od raja i da je postavio kovača na Mesec da ga okuje i sačuva za ljude. Nebeska slama (Mlečni put) i nebeski krst (sazvežđe Labuda) pripadaju njemu.
Žene na ovaj dan mese kolač od jabuka, koji se naziva Petrovača. U pripremi kolača učestvuju i deca, pa majke ovaj običaj smatraju jednim od najlepših.
Šta se ne radi na današnji dan?
Na Petrovdan se ništa ne radi u polju, narocito se ne uprežu konji u kola. Opšti je običaj kod Srba u Vojvodini da se do Petrovdana nisu smele seći jabuke nožem, niti se smelo jabukama loptati, ili pak udarati jednu o drugu jabuku, jer se verovalo, da će ako se to čini, padati krupan grad i uništiti useve.
U nekim selima južnog Banata na Petrovdan ujutru raznose jabuke prvim susedima za dušu umrlih, a ponegde se jabuke odnose u crkvu na osveštenje.
