Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave Svetog Đorđa, a Đurđevdan je jedna od najčešćih slava, koje se slave u Srbiji. Posle Božića, Đurđevdan koji se proslavlja 6. maja, je praznik sa najviše običaja .
Na Đurđevdan treba poraniti i ne valja spavati preko dana! Ako to uradite rizikujete da vas glava boli preko cele godine.
Većina običaja odnosi se na zdravlje, plodnost , mlečnost stoke, udaju , ženidbu , a ovaj praznik se inače uzima kao granica između zime i leta.
Uoči Đurđevdana pletu se i venčići od đurđevskog cveća, đurđevka i mlečike i njime se kite kapije i ulazna vrata u kući. Zato danas obavezno ispletite jedan.
Venci iznad vrata ostaju tokom čitave godine, tačnije do sledećeg Đurđevdana. Kada se pletenje venaca završi, običaj je da se zaigra kolo po mesečini.
U nekim krajevima Srbije, odlazi se na đurđevdanski uranak. Za ovu priliku posebno se priprema jelo i piće. Mladi se na urancima opasuju vrbovim prućem da budu napredni kao vrbe, kite se zdravcem da budu zdravi i koprivom, koja treba da opeče bolest i selenom da bi im duša mirisala.
Kupanje i umivanje đurđevdanskom vodom garantovalo je zdravlje tokom čitave godine. Kupalo se na sam dan praznika, pre izlaska sunca. NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2…
