“Ukoliko se poštuju optimalni rokovi i naravno saveti zaštitara i agronoma, u nekom smislu proizvodnje, ne bi trebalo da postoje problemi. Voleo bih da navedem da u poređenju sa drugim delatnostima, u poljoprivredi svaka godina govori za sebe te su prilike da se proba nešto novo samo jednom u godini”, ističe Srećkov.
Ovaj mladi poljoprivrednik navodi da se pridržava svih saveta koje dobije i da je veoma zadovoljan saradnjom koju ima sa raznim stručnjacima i kolegama. Iako je od većine mnogo mlađi, kaže da se u odnosu prema njemu svi ponašaju veoma profesionalno i da nema problema kada su u pitanju njegove godine.
“S obzirom na to da sam ja treća generacija koja odrasta na zemlji i živi od iste, dozvoliću sebi da kažem da sam što upoznao što i nasledio dosta saradnika u smislu agronoma, zaštitara i drugih stručnjaka. Mogu ponosno da kažem da većinu mogu da nazovem svojim prijateljima. A kada je naša saradnja u pitanju, mogu reći da je njihov odnos isti prema meni kao što je i prema starijim kolegama, vez obzira na moje godine”, priča Srećkov.
Budući da je vođenje jednog gazdinstva veoma obiman posao koji zahteva stalni rad na njivi, održavanje mehanizacije, sastanke i seminare, naš sagovornik kaže da je malo vremena koje ostaje za razonodu.
“Moji dani, moje vreme zavise od istog. Kada krene sezona ja sam na nogama od pola 7 i već tada pravim organizaciju. Moj poslovni saradnik, koji mi je desna ruka u ovom poslu, i ja zamišljamo kako taj dan da rasporedimo posao, odnosno kome će koje obaveze pripasti. S obzirom na to da najveći deo dana proveden na poslu, uvek organizujem svoje vreme tako da skromni deo vremena posvetim mojoj porodici i prijateljima.”
Iako je saglasan da je za jednog mladog čoveka velika obaveza vođenjepoljoprivrednog gazdinstva, koja pritom zahteva mnoga odricanja, ovaj mladi gazda nam otkriva da ipak ne razmišlja o tome da ode sa sela.
“Zemlju koju obrađujem su sticale dve generacije a ja sam treća. Zemlja me je othranila, od nje živim a što je najbitnije, u tome vidim perspektivu i to je posao na koji sam usmeravan od malih nogu i taj isti volim da radim. I voleo bih danas – sutra da i svoju decu usmerim ka tome. Zato nikad nisam pomislio da napustim selo i poljoprivredu”.
