“Имали смо све оно што млади буквално чезну за свим тим, и за добрим послом, станом, …али када смо добили децу, прво дете, па онда и друго, већ је то било више обавеза, већи притисак. Просто упадате у неку колотечину у Београду и онда се просто изгубите, немате времена ни за себе, ни деци довољно да се посветите”, каже Тијана Павловић.
У Завичају Вељка Павловића и даље живи његова мајка, која је најсрећнија због њиховог пресељења.
“Сад кад су се они вратили мени се комплетно променио живот, ја сам пресрећна. Сваки моменат је испуњен, то је цика, вриска, нешто радимо”, каже Вида Павловић.
