Tada su se kraljevi Dragutin (1276-1316) i njegov brat Milutin (1282-1321) dogovorili da Srbijom ubuduće vlada mlađi brat Milutin.
Jevstatije se upokojio se na današnji dan, 4. januara 1286. godine.
Po predanju, pred smrt je uzviknuo: “Ti znaš kraj svačijeg života, Bože bogova i Gospode gospoda, u ruke tvoje predajem duh moj”.
Veruje se da svi koji se danas nađu u nevolji treba da se obrate ovim apostolima molitvom:
„Apostoli sveti, molite Milostivoga Boga, da oproštaj grehova podari dušama našim“.
Prvo je bio sahranjen u Žiči, u Hramu Sapsitelja, ali su mu mošti nakon čudesnih događanja na grobu, prebačene pod svodove manastira Pećke patrijaršije.
Crkva Svetog Jevstatija u Trepči, na Kosovu, pominje se u epskim pesmama zajedno sa Đurđevim Stupovima.
“Posle nekoliko godina takvog podvižničkog života, Evstatije bi jednodušnom odlukom sabora cele Svete Gore postavljen za igumana manastira Hilendara. Postavši upraviteljem manastira, Evstatije se stade još usrdnije podviživati, pružajući primer u svakom trudu i vrlini, učeći rečju i delom. Vodeći vrlinski život na tako vidnom položaju, prepodobni Evstatije se veoma proču i steče sveopštu ljubav ne samo kod atonskih podvižnika nego i kod mirjana, i to ne samo kod prostih ljudi nego i kod velikaša i careva. Svi su hitali da Evstatiju ukažu počast i da ga obaspu darovima. Ali te darove on nije primao za sebe, nego ih je darežljivom rukom razdavao bednima, udovama, siročadi, koji nisu imali hrane i krova. Blagočestivi kraljevi srpski, čuvši za visoke vrline prepodobnog Evstatija, pribegavahu k njemu za savet, i njegovu obitelj obasipahu izobilnim darovima. Blaženi Evstatije revnovaše da u svemu ide tragom velikog Save, osnivača Hilendarske obitelji”.
Žitija Svetih, Prepodobni Justin Ćelijski
