Rezultat tih razgovora bude da Evdokija zamoli mesnog episkopa da je krsti. Posle krštenja ona predade sve svoje imanje crkvi, da se razda siromasima, otpusti svoje sluge i robove, a ona se povuče u neki ženski manastir. I tako se odlučno posveti sva monaškom životu, poslušanju, trpljenju, bdenju, molitvi i postu, da bude posle trinaest meseci izabrana za igumaniju. Prožive u manastiru pedesetšest godina, i udostoji se pred Bogom da joj Bog dade toliku blagodat, te i mrtve vaskrsavaše. Kada nasta gonjenje hrišćana od nekoga kneza Vikentija, sveta Evdokija bi posečena mačem.
Istinskom duhovnošću svezala si svoju dušu za ljubav Božiju, a propadljivost, krasotu i prolazne lepote zaboravom si pretekla, kao učenica Hristova. Prvo si postom umirila, zatim si stradanjem đavola posramila. Zato te je Hristos duplog venca udostojio, slavna Evdokijo, sveta mučenice: Moli Hrista Boga da spase duše naše.
Molitva svetoj prepodobnomučenici Evdokiji
Tebi Bogom izabranoj od roda samarjanskoga i pozvanoj iz bezdana pogibelji u ogradu Svete Crkve NJegove, na svečanost prvorođenih čija su imena zapisana na Nebesima, prepodobnomučenice Evdokija, uznosimo pohvalni pesmopoj, jer mnogo može molitva pravednice pred milosrđem Svevišnjega, pa i od svake nevolje da spase one koji ti kliču:
Raduj se, mučenice Evdokija, molitvenice za spasenje duša naših!
Angelski činovi i duše pravednika na Nebesima raduju se radošću velikom zbog jednoga grešnika koji se kaje – po istinitoj reči Gospodnjoj. I mi, zemnorodni, gledajući kako si i ti iz dubine bezakonja na put spasenja natprirodno izvedena Evdokija predivna, radujemo se, i Gospodu blagodareći, pohvalno ti kličemo:
Raduj se, jer Bog čudo milosrđa Svoga kroz tebe objavi!
Raduj se, jer si čudesnu silu dobrote Hristove na sebi pokazala!
Raduj se, iz tame grehovne na divnu svetlost Jevanđelja pozvana!
Raduj se, jer si iz kala slasti velijarovih rajske sladosti dostigla!
Raduj se, jer se moliš za naše obraćenje od zlih dela!
Raduj se, mučenice Evdokija, molitvenice za spasenje duša naših!
