Ko je bio sveti Simeon Novi Bogoslov?
Sveti Simeon rodi se u Paflagoniji, u mestu zvanom Galata; roditelji su mu bili plemići i bogati: otac Vasilije i majka Teofanija. Još kao mališana, roditelji su odveli Simeona u Carigrad kod svojih rođaka koji tada bijahu veoma viđeni na carskom dvoru. Ovi ga s radošću primiše, i dadoše mu učitelja da ga uči osnovnim stvarima. Pametan i mudar izmalena, Simeon se ozbiljno dade na učenje; nije voleo dečje igre, izbegavao je njihove nestašluke; i tako veoma napredovao u naukama. Sa uzrastom, rasla je i njegova revnost u učenju. Za kratko vreme on postade izvrstan krasnopisac, o čemu svedoče knjige pisane njegovom rukom.
Simeon je ostavio sve bogatstvo i otišao u manastir. Pod vođstvom starca Simeona upoznaje podvižnički život. Smatra se za najvećeg bogoslova posle svetog Grigorija Bogoslova. On je osećalo blagoslov u svom srcu. Upokojio se 1032. godine, a njegove mošti se smatraju čudotvornim.
Sveti Grigorije Dvojeslov
Sin senatora Gordijana, i sam potom bi senator i načalnik grada Rima. No čim mu se otac upokojio, on se preda duhovnom životu. Od svog velikog bogatstva sazida šest manastira u Siciliji i sedmi u samome Rimu u čast apostola Andreje, u kome se i on postriže. Silvija, majka njegova, takođe se zamonaši u jednom ženskom manastiru.
MOLITVA POKAJNIKA SVETOG SIMEONA NOVOG BOGOSLOVA
GOSPODE, Ti sve vidiš, i nema ničega što Ti ne bi video. Ja, iako sam delo ruku Tvojih ipak nisam činio dela po zapovestima Tvojim, nego sam po velikom bezumlju svom činio svako zlo, ne pomišljajući da si Ti, Tvorac moj i Bog, koliko dobar toliko i pravosudan. A sada, setivši se toga, mene spopada strah, i ja ne znam šta da činim. Osećam osudu Tvoju, i ne nalazim reči opravdanja u ustima svojim. Nemam nikakve vrline i nisam učinio nikakvo delo pokajanja, koje bi zasluživalo da mi se zbog njega oprosti makar jedna prazna reč usta mojih. Osim toga, i onaj koji ima sve vrline i čini svakovrsna dobra dela, čini to kao sluga i dužnik; u svemu tome on neće naći otkup za Greh svoj: tu jedino milost Tvoja pritiče. Greh je smrt, i ko od onih koji su kroz njega umrli može vaskrsnuti sam sebe? Vaistinu niko. Jedini si Ti umro i vaskrsao, zato što greha nisi učinio i prevara se ne nađe u ustima Tvojim. I eto, Gospode Svedržitelju, počinivši mnogo zlih dela, ja se kajem. Ali samo pokajanje nemoćno je da me opravda. Pokajanje je poznanje grehova svojih, a skida ih milost Tvoja. Ti vidiš, Svedržitelju Gospode, da ja sada ništa nemam osim tela; no za mene nema nikakve koristi od toga što sam ostavio svako bogatstvo. Ja sam sav – jedna rana; u meni nije ostalo nikakve nade na spasenje, i pakao je gotov da me proguta živog. Ti me jedini možeš spasti i izlečiti patnje srca moga. Ruka Tvoja može sve; ona doseže do samih dubina bezdana, i sve biva po migu Tvome. Ne usuđujem se govoriti: pomiluj me, Gospode! Jer sam nedostojan milosti Tvoje, kao onaj koji s pravom zaslužuje svaku muku. A Ti, Gospode, znaš sve, i kako zna Čovekoljublje Tvoje postupi sa mnom, nedostojnim i samog života.
