Videvši vojnike, Jelisaveta uze Jovana u ruke i pobeže s njim od kuće, po kamenitim i pustim mestima. A kada vide vojnike da je jure, ona povika gori: Goro Božja, primi majku s detetom! I otvori se stena i sakri u sebi majku i dete.
Irod razjaren što Jovan ne bi posečen, naredi te posekoše Zahariju pred oltarom. Krv Zaharijina prosu se po mermeru i stvrdnu se kao kamen, i osta tako kao svedočanstvo zločina Irodova. A tamo gde se sakri Jelisaveta sa Jovanom otvori se pećina, i voda proteče i palma rodna izraste Božjom silom.
40 dana po smrti Zaharijinoj upokoji se i blažena Jelisaveta. I osta mladenac Jovan u pustinji, hranjen anđelom i čuvan Božjim Promislom do onoga dana kada je trebalo da se javi na Jordanu.
