Danas Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Vartolomeja. U našem narodu zovu ga Vratoloma (Vrtoloma), a danas se obustavljaju svi poslovi na polju. Vartolomej, koji je u našem narodu poznat i kao Vratoloma iliti Vrtoloma, najpre je s apostolom Filipom i sestrom devicom Marijamom, a neko vreme i sa svetim Jovanom Bogoslovom, propovedao jevanđelje prvo u Aziji, zatim u Indiji i, najzad, u Jermeniji, gde je i mučenički i skončao.
Narod kaže da se deci brani da se penju po drveću, da ne bi slomila vrat, zabranjuje se kupanje u rekama a ženama da „bućkaju” mleko.
U Homolju se obustavlja svaki rad, dok se u nekim delovima zemlje veruje da, ako radite na Vratolomu, postoji opasnost od poplava, grada i oluje.
Sveti Vartolomej je svetac koji čuva useve i strogo pazi da neko ne ore. Veruje se daVartolomej ne prašta nevernicima koji danas rade, zbog čega rizikuju da im svi usevi propadnu.
„Smlatiće te kao Vrtoloma prasku” je rečenica koja se danas čuje u selima u Pomoravlju. U ovom kraju niko danas ne bi trebalo da radi, da ga ne bi svetac „smlatio”, kaže narod.
U selima u Šumadiji veruju da svetac leči od padavice, pa bolesni idu u obližnji manastir, kako bi se pomolili, dok u topličkom kraju smatraju da Sveti Vratoloma i Sveti Sava danas sede na planini i čuvaju sve njive kako ne bi bilo neke štete. Tek kada oni prilegnu i zadremaju, može doći do grada, ali to se retko dešava. (NASTAVAK NA SLEDECOJ STRANI BROJ 2 )
