KO JE BIO SVETI MARKO?
Tada su ga uhvatili neznabošci, vezali ga i vukli po kaldrmi vičući: „Povucimo vola u obor“. Teško povređenog i krvavog bacili su ga u tamnicu, gde mu se prvo javio anđeo koji ga je hrabrio i krepio. Zatim mu se javio i sam Isus Hrist, koji mu je rekao: „Mir Tebi, Marko, jevanđeliste moj“, a Marko mu je odgovorio: „Mir i tebi, gospode moj Isuse Hriste“. Zlobni ljudi su sutradan izvukli Marka iz tamnice i ponovo ga vukli po ulicama i ponovo vikali: „Povucimo vola u obor“. Iznuren i izmožden, Marko je izustio: „U ruke tvoje, gospode, predajem duh moj“, i umro, 68. godine u Aleksandriji.
Takođe, ovo je loš dan za spavalice! Na ovaj dan, veruje narod, nikako ne valja dremati preko dana jer će se onda biti bunovan i pospan preko cele godine.
Prema narodnom verovanju, ako je na Đurđevan neko dočekao jutro u postelji ili mu je tog dana neko predao san – što je značilo da će tokom cele godine biti dremljiv, a mozda i bolešljiv – taj treba da odspava i na Markovdan,pa će se tako izbaviti od pispanosti i bolesti.
U Leskovačkoj Moravi se smatralo da kukuruz treba početi sa okopavanjem od Markovdana,kada je najbolje i kupus rasadjivati – da bi dobro rodio. U Gornjoj Pčinji se Sveti Marko proslavlja pod nazivom Marko Gradobija, i ništa se nije smelo raditi da ne bi grad pobio sav rod i letinu.
Današnji dan, nazivajući ga Mistrovdanom, naročito su praznovali kovači verujući da bi im miševi izgrizli mehove ako bi tog dana radili.
