Krstovdan je veliki praznik koji proslavlja Srpska pravoslavna crkva i vernici, dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim. Ovaj praznik još se zove i Vozdviženje Časnog krsta.
Na ovaj praznik treba osveštati bosiljak i staviti ga kod ikone, a kasnije možete da ga koristite za različita isceljenja. Krstovdan se slavi dva puta u toku godine, 18. januara i 27. septembra. Dakle, danas slavimo Jesenji Krstovdan. Ranije su se ljudi strogo držali posta na ovaj dan. U nekim selima održavaju se vašari.
Najveći vašar u Gornjoj Pčinji priređuje se u Radovnici , ispod crkve pored reke Pčinje, gde je podignuto nekoliko senika koji se koriste za vašar. Ljudi rano dolaze i prodaju i kupuju stoku;sve do podne, a od podneva dolaze oni koji žele da vide vašar, da budu viđeni i da se provesele.
Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u zanku krsta da bi sezaštitila od bolesti. U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema.U svim selima isplaćuju poljake, koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno o Đurđevdanu.
U našem narodu se veruje da na Krstovdan – 11. po starom, odnosno 27. septembra po novom kalendaru, treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale. U okolini Leskovca na ovaj dan Ijudi su u crkviosveštavali bosiljak, grožđe, žito i jabuke. Taj osveštani bosiljak držali su sa ikonom i on je kasnije služio za razna isceljenja.
