О, свети Марко, свето перо Пресветог Господа, Светог Еванђеља списатељу и учитељу Васељене, апостоле и мучениче Христов!
Ево ми, који смо због безбројних грехова недостојни Неба и Земље, скрушено у молитви твоју Небеску помоћ иштемо. Јер си ти због свог узвишеног и мученичког живота пред сам Господњи престо стао и имаш слободу да Га молиш за нас грешне.
А ми, који смо све дарове Божије у себи, како да Му се за помоћ обратимо, како да Му кажемо: Помози и опрости! Стид нас је, свети Марко, али и страх велики, јер ко са толиким гресима пред Бога Силнога сме да стане.
Стид нас је и тебе, еванђелисто Божији, јер и ти си извор сваке чистоте и правде, али ти приносимо ове речи са надом да их нећеш презрети, макар колико на смрад греха мирисале.
Јер сећајући се твоје храбрости којом си по демонским збориштима таму многобоштва разгонио и безбројне душе из пакла најдубљег изводио, стајемо пред тебе, пред твоју моћну заштиту и вапијемо ти: Помози нам, апостоле Божији, и ове зле силе које нас због наших грехова са правом гоне,одагнај силом благодати Христове. Помози, еванђелисто Господњи, нама који смо некад били створења Божија, али смо по вољи својој и лудости отишли у „земљу даљњу“ и постали духовни мртваци да оживимо и да се Богу вратимо. Nastavak na sledecoj strani…
