Eastrina sveta životinja je zec, budući da je ova životinja jedan od najčešćih simbola plodnosti i ponovnog rađanja.
Obojena jaja, koja nosi današnji Uskršnji Zeka, imaju još drevnije poreklo. Jaja su dugo bila povezivana s plodnošću i proletnim festivalima – tako dugo, u stvari, da se precizno ne mogu odrediti koreni ovih običaja. Drevni Grci i Rimljani koristili su jaja u festivalima slavljenja svojih vaskrslih bogova. Jaje je takođe istaknuto i u ritualima jevrejske Paše, te u ovom narodu pržena jaja i danas imaju svoje mesto na prazničnoj trpezi, kao važan simbol proleća i ponovnog rađanja.
Naučnici veruju da spajanje zeca i jaja za uskršnje praznike može imati paganske korene s početka nove ere. Tokom proleća, kada su dani i noći jednake dužine, zec je bio poistovećen s boginjom Meseca, a jaje s bogom Sunca. Spajanjem ta dva simbola, dobilo se nešto poput jin i janga. Naredni istorijski zapis o zecu i jajima pojavljuje se s početka XVI veka u Nemačkoj. Tamo su deca željno iščekivala dolazak „Oschter Haws-a“, zeca koji na uskršnje jutro polaže obojena jaja u gnezda. Ovaj nemački običaj prenesen je u Ameriku s početka XIX veka, verovatno prateći nemačke doseljenike, od kojih su se mnogi nastanili u Pensilvaniji. U svetu, tokom proteklih 200 godina, „Oschter Haws“, „Easter Bunny“, ili kod nas Uskršnji Zeka, postao je tako najvećim komercijalnim simbolom Uskrsa.
