U istoj kutiji nadjem razne prepiske i papirice iz srednje skole koje jedva sada citam jer te osobe vise nema. Negde sa neba nadam se da gleda i vidi da ga ne zaboravljam. Onda naletim na kesice iz kafica koje smo moja najbolja drugarica i ja skupljale i svaki dan isle negde drugde na kafu, samo da bi ih imale sve. Sada vise ni ne gledam da li ima kesice ili nr. Pijem gorku kafu, a sa njom se ne cujem godinama.
U posebnoj kutiji, najvecoj od svih, stoje sve moje i njegove uspomene. Privesci sa zajednickim slikama. Papirici od partija tablića. Narukvice koje mi je kupovao na letovanjima. Razne sitnice koje su nekada imale veliko znacenje… Secam se kako sam se osecala tada. Kako sam bila srecna. Danas, ni on vise nije moja ljubav. Danas smo odustali od nas.
Nismo imali snage da se borimo. Danas neki novi ljudi oko mene. Neke nove ljude volim, neki novi ljudi vole mene. Danas se upravo bojim da ni oni sutra ne postanu samo bolno secanje. Tako se cudno osecam. Kao da sam zarobljena izmedju juce i sutra. I teske su uspomene, posle njih se covek retko vraca u realnost.
Autor: www.neko-bitan.com
Copyright © 2017 Sva prava zadržana. Strogo je zabranjeno kopirati, prerasporedjivati, objavljivati ili modifikovati bilo koji materijal koji se nalazi na ovoj web lokaciji. Zabranjeno je kopiranje teksta, cak i uz navodjenje izvora. Svako kršenje autorskih prava biće strogo sankcionisano.