Žena Škorpija tada ne plače pred svetom. Povuče se u tišinu. Sastavlja sebe iz komadića. I ono što je slomilo mnoge – nju preobrazi. Njeni porazi je ne ubijaju. Oni je menjaju. Svaka izdaja joj skine još jednu iluziju. Svaka rana je nauči da vidi ljude jasnije. Svaki pad je pretvori u još jaču verziju sebe. Zato žena Škorpija često izgleda kao da je prošla kroz mnogo života u jednom. Jer ona zaista jeste. Ona je žena koja ume da padne. Ali isto tako ume da ustane… mirnija, mudrija i opasnija nego pre. I zato je nikada ne potcenjuj. Jer žena Škorpija možda bude slomljena… ali nikada nije poražena.
Ženu Škorpiju ne može da ukroti bilo ko. Istina je — većina muškaraca pokuša… i izgori. Jer ona nije žena koju treba lomiti. Ona je žena koju treba razumeti. Može joj prići samo muškarac koji ima snagu karaktera, ne samo reči. Onaj koji ne beži od njene dubine, od njene strasti, od njenog pogleda koji vidi kroz ljude. Žena Škorpija ne poštuje slabost, ali ne voli ni tiraniju. Ne treba joj gospodar. Treba joj neko ravan njoj. Muškarac koji može da stoji čvrsto dok ona gori. Koji se ne plaši njene slobode. Koji ne pokušava da je slomi, nego da stoji uz nju.
On mora da bude: miran dok ona besni, iskren dok svi glume, odan dok drugi odlaze. Takav muškarac ne kroti ženu Škorpiju. On uradi nešto mnogo ređe… On je smiri. Jer prvi put u životu ona oseti da ne mora stalno da bude ratnik. Da može da spusti oklop. Da može da voli bez straha da će biti izdana. A tada se desi nešto zanimljivo… Žena Škorpija, koja je bila oluja za ceo svet, postane najverniji saveznik tom muškarcu. I tada više nema borbe između njih. Postoje samo dve jake duše koje štite jedno drugo.