Mada je običaj da se na isti način vezuju sve udate žene, ovaj praznik majki i žena je kod nas u drugoj polovini XX veka skoro sasvim zanemaren, pa se kao dan žena uglavnom slavi 8. Mart koji, opet ima sasvim drugu simboliku.
Početkom 20.veka u Beogradu materice su smatrane ozbiljnim praznikom. Zabeleženo je da su deca pored svojih majki znala da „zaređaju i po rodbini i komšiluku, i vezuju sve na koje naiđu. Izabarana deca iz doma ali i poneko drugo siroto dete bili bi odvedeni u dvor da vezuju srpsku kraljicu i prime poklone“.
Naime, Njeno veličanstvo kraljica Marija Karađorđević je bila veoma aktivna u proslavi ovog praznika. Sledeći njen primer i najuglednije beogradske dame tog vremena, bile su žustre članice dobrotvornih društava, najviše „Kola srpskih sestara“, kojima je glavni praznik bio materice, jer su tada delile poklone siromašnoj deci. Verovanja kazu da zene veceras trebaju spremiti novu nenosenu odecu za sutrasnji praznik. Ujutro cim ustanu, obuku novu odecu i zajedno sa porodicom uzivaju u nedeljnom rucku koji ce po narodnom verovanju spremiti ocevi sa svojom decom.
