Naime, duhovna pozadina ovog drešenja i uzajamnih poklona koji čine prazničnu atmosferu je u tome da su i istočni mudraci, koji su krenuli na poklonjenje Bogomladencu u vitlejemskoj pećini, darovali mu poklone: zlato, tamjan i smirnu.
Simbolika uzajamnog vezivanja i drešenja je da se pripremamo za doček najradosnijeg praznika koji je pomirio čoveka sa Bogom, odrešivši ga veza grehovnih, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga.
Praznik Materica se u novije vreme svečano proslavlja i u našim hramovima, naročito po gradovima. Pobožne žene u dogovoru sa sveštenikom pripreme prigodnu akademiju sa programom, u kome učestvuju deca sa prikladnim recitacijama i pevanjem, a onda deca vezuju prisutne starije žene. One im se dreše poklonima i pripremljenim paketićima, knjigama, krstićima… Negde se organizuje poseta bolnici, naročito dečjim odeljenjima, gde se deci nose pokloni, što daje ovom prazniku pun hrišćanski smisao.
Znajući da će je deca u toku dana opet vezivati, pripremljene poklone ne daje deci odjednom.
Osim majke, deca vezuju i svoje bake, kao i ostale majke iz susedstva. Žene koje imaju udate ćerke bez dece, odlaze kod njih u posetu “da se otkupe”, noseći kolače i darove – ćerki materijal za haljinu, a zetu košulju.
…nastavak na sledećoj strani…
