Običaj je i da se poklade obeleže bogatom trpezom, s obzirom da sutra, 28. novembra počinje Božićni post koji se završava na Božićno jutro.
U nekim krajevima Srbije verovalo se da su na današnji dan demoni i zle sile posebno aktivni, te se okupljaju oko domova – zato su bacali ljuske od jaja u vatru, tabane trljali belim lukom, a deci bi oblačili prevrnute pidžame pre spavanja.
Nekada je bio običaj da se za poklade organizuju i maskirane povorke na ulicama u kojima bi se najčešće okupljali mladići, a potom pevali, zvonili i pravili galamu ne bi li odagnali zle sile. Seljani bi maskirane povorke, takozvane mačkare, darivali mesom, kolačima, slaninom… Takođe, palile bi se obredne vatre i ritualno preskakale ili bi se oko njih igralo kolo, u inat zlu. Zanimljivo je da su ovi običaji još uvek „živi“ u nekim delovima Srbije.
Kod Vlaha praktikuje se običaj preskakanja vatri i igranja oko njih.
Na Kosovu su neke pokladne povorke simbolizovale svate Kraljevića Marka.
Posle Poklada počinje post telesni i duhovni. Telesni post podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, hrane životinjskog porekla i alkoholnog pića. Duhovni post
U pojedinim krajevima Srbije posle večere zavezuju se sve verige u kući, kore od pojedenih jaja bacaju se u vatru, tabani trljaju belim lukom, a deci se pred spavanje oblače prevrnute pidžame i majice.
Postoji verovanje da bi trebalo uveče tabane trljati belim lukom i izgovoriti sledeće reči: „Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac”.
Ovaj praznik, prema predanjima, povezuje se sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, belim lukom ili paljenjem obrednih vatri („olalija“).
molitva božićnih zahvala
Hvala Ti Bože što si te slavne noći poslao svoga Sina da bude rođen od Djevice, da živi savršenim životom i da umre na križu za moje grijehe. Hvala Ti što si uskrsnuo iz groba tri dana kasnije i što ovoga Božića i svakog Božića možemo slaviti dar vječnog života koji imamo po Isusu Kristu. Amen.
