Sa željom si došla u nebeski Dvorac ka prekrasnom Ženiku Hristu, i od Njega si carskim vencem uvenčana: Njemu sa Anđelima predstojeći, moli se za nas, koji slavimo preslavnu uspomenu tvoju.
Ekaterina je bila uhvaćena, mučena i pogubljena u svojoj 18. godini, 24. novembra 305. godine. Po predanju, prilikom pogubljenju, iz njenog tela poteklo je tada mleko umesto krvi.
Njene mošti čuvaju se na Sinaju. Manastiru Svete Katerine sveti kraljevi Dragutin i Milutin darivali su brojne poklone koji se čuvaju u manastirskom muzeju i biblioteci. Krajem XIV veka iguman Sinajskog manastira bio je Srbin, Joanikije.
Prema pravoslavnoj tradiciji postoji verovanje da se ovoj svetiteljki mole devojke koje žele da upoznaju ljubav svog života. Potrebno je moliti se svake večeri tokom 40 dana i želja će biti uslišena.
Imajući blažena Ekararina o sebi viđenje, otišla je svetome starcu, koji joj je pre poklonio ikonu Bogomajke, i ispričala mu, kako je u tom viđenju, skrivao od nje Hristos lice svoje, Koji joj se sa Prečistom svojom Majkom javio, i kako ju je nazvao bezumnom, i ništavnom i jadnom, dok ne ostavi idolsko služenje. Kada je sasluša, prepodobni, on je nauči tajnama vere i krsti je. A ona obnovljena Duhom, blagodarno klicaše Bogu: Aliluja!
Molitva:
“Vrlinama kao svetlošću sunčanom si prosvetila neverne mudrace, i kao presvetli Mesec noćnim putnicima, odagnala si tamu neverja, i caricu si uverila, i zajedno sa njom i mučitelja si izobličila, bogozvana nevesto, blažena Ekaterina. Sa željom si došla u nebeski Dvorac ka prekrasnom Ženiku Hristu, i od Njega si carskim vencem uvenčana: Njemu sa Anđelima predstojeći, moli se za nas, koji slavimo preslavnu uspomenu tvoju.”
