Jedne noći, neka božanska svetlost iznenada mu je obasjala srce i probudila u njemu želju za izučavanjem Svetog pisma. To je bio razlog zbog kojeg je napustio Atinu i otišao u Egipat, i kod arhimandrita Porfirija, godinu dana izučavao svete knjige. Posle godinu dana obreo se u Jerusalimu. Pun novih znanja i iskustva, vratio se opet u Atinu s namerom da svog učitelja Evula privede veri, i na taj način mu uzvrati za njegov trud. Evula nađe u školi u predgrađu, kako vodi razgovor sa učenicima o filozofskim pitanjima, na koje je Vasilije odmah dao rešenje. Prisutni upitaše:”Ko je taj što tako odvrati filozofu?”, a Evul odgovori:”Ili Bog ili Vasilije”.
Evul je od tada pratio Vasilija i zajedničkim snagama su se trudili da se izbave iz zamki realnog života. Razdelili su siromasima sve što su imali i otišli u Sveti grad da vide tamnošnja čudesa, da tamo steknu “slobodu prema Bogu”. U Jerusalimu su od episkopa Maksima III (patrijarha jerusalimskog od 333 do 348. godine) molili da ih krsti u reci Jordan. Episkom Maksim, kada vide da su puni vere, izađe im u suret.
