Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti su Sveta Tri Jerarha, veliki i slavni pred Bogom i pred ljudima.
Ne postoji nijedan pravoslavni kraj na zemlji do kojeg nisu doprli glasovi i propoved trojice bogomudrih velikih učitelja Crkve Hristove koje proslavljamo 12. februara.
Sveta Tri Jerarha su neustrašivi vitezovi Pravoslavlja jer su rečima kao mačem branili Svetu Crkvu od jeretika, raskola, nemorala i svakogdrugog zla. Oni su kao trojica ratnika Hristovih koji kao nebeskom munjom, rečima svojim obasjavaju mračni idolopoklonički i neznabožački svet. Propovedajući Hrista, glasom kao kopljem prodiru u ljudska srca raspaljujući božanskim ognjem veru u čoveku.
Veličina njihova i veličina njihove propovedi posvedočena je i u njihovim imenima. Vasilije Veliki – samo nam ime kaže, Grigorije Bogoslov, a bogoslov je onaj koji o Bogu govori, zato je i on veliki jer je veliko o Bogu govoriti. Jovan Zlatousti, kakva li je tek jaka i silna reč njegova! Nazvan je još i zlatnom trubom, zato se i slavi kao najveći hrišćanski besednik.
Ova trojica svetitelja rođena su u četvrtom veku, a njihova slava živi i do dan danas, preživevši vekove. Budući da su bili visokoobrazovani, odrekli su se ovozemaljskih uživanja, zamonašili se i do kraja života proveli u molitvi i postu. Po svojoj skromnosti, čistoti karaktera i nenadmašnoj dubini uma, ova trojica jeraraha postaše velika svetila Crkve Hristove.
Međutim, slava Božija projavi se na njima mnogo posle njihove smrti. Zajednički praznik ovih svetitelja ustanovljen je tek u jedanaestom veku. Tada se narod podelio na tri grupe pristalica: Vasilijevu,Grigorijevu i Jovanovu. Sve tri grupe naroda veličale su svoju grupu kao najveću u odnosu na druge dve. Ali promislom Božjim, rešen je ovaj slučaj i to ga rešiše baš ova tri svetitelja. Sva trojica se javiše Evhaitskom episkopu Jovanu i to prvo svaki od njih posebno, a potom sva trojica zajedno.
On im savetovaše da se umire i da se ne svađaju oko toga koji je od njih najveći, jer su pred Bogom svi jednaki. Tom prilikom ga zamoliše da im sastavi jednu zajedničku službu i takoustanovi zajednički dan praznovanja.
Po njihovoj molbi i savetu bi učinjeno i to još više uveća slavu svetitelja među ljudima, a ljudi počeše još više slaviti Boga i moliti Ga za mir i radost. Tako ova tri svetitelja doneše mir među posvađane ljude i ne samo tada, nego i danas oni donose mir i radost onima koji se Bogu i njima mole.MOČITVA NA SLEDECOJ STRANI…
