Najrašireniji naziv za današnji praznik je Velika subota, ali se u nekim krajevima ovaj dan zove i Strašna subota, Zavalita subota, Crvena subota i Dugačka subota. Svi ovi nazivi podsećaju na duge Hristove muka na raspeću.
Stari veruju da se zbog toga na današnji dan obavezno treba učiniti neko dobro delo ili udeliti milostinja siromašnima, veruje se da će se to višestruko vratiti dobročinitelju.
Na Veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove. U kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja se farbaju u tamno crveno, crno ili “maste” u čađi. Jaja, shodno narodnom verovanju, valja da boje isključivo žene.
Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje Uskrs – najradosniji hrišćanski praznik i vreme velike radosti za vernike širom sveta.
