Glava mu je prekrivena šubarom, a lice nagaravljeno, neki put i narumenjeno, sa bradom i brkovima od kučine ili vate. Iz ovog lika verovatno se kasnije razvila predstava o Božić Bati i Deda Mrazu. Poklone obično ostavlja u dečjim cipelama, a i danas mnoga deca čiste svoje cipele i stavljaju ih u prozore, da bi se ujutru, na Nikoljdan, silno obradovala kad u cipelici pronađu poklon – dar Sv. Nikole.
Tako je ovaj običaj kasnije prešao u darivanje na Božić, a Sveti Nikola je postao Deda Mraz ili srpski Božić Bata. U srpskom narodu su sačuvane brojne legende o njegovim plemenitim delima. Posebno je čuveno njegovo milosrđe prema sirotinji. Jedna od najpoznatijih priča je da je svakog decembra biskup Nikola svoju godišnju zaradu davao siromašnim porodicama.
nikola-deda mraz
Iz toga se stvorio mit i o tri zlatne kugle koje sv. Nikola ubacuje u kuće najsiromašnijih u vreme kada ga slave, 19. decembra. Posebno je bio naklonjen deci, a zabeleženo je da je pomogao trima devojčicama kako bi ih zaštitio od prostitucije.
Legenda kaže da je tri večeri zaredom prolazio pored njihove kuće i kroz prozor ubacivao vrećice sa novcem, ne bi li im poklonio dovoljno novca kako bi preživele bez prostituisanja.
KO SVETOM NIKOLI UPUĆUJE MOLITVE?
Za Svetog Nikolu se ne vezuje dovoljan broj lokalnih običaja i verovanja u odnosu na činjenicu da je Nikoljdan najveće i najšire rasprostranjeno krsno ime. Mnogi ga svetkuju isključivo prema osnovnim načelima pripreme slave.
Uglavnom su zabeležena verovanja žena i molitve koje mu upućuju na ovaj veliki praznik – nerotkinje upravo njega mole za porod, ponegde je zabranjeno obavljanje takozvanih ženskih ručnih radova.
Osim što se praznuje kao najveće srpsko krsno ime, Sveti Nikolaj Čudotvorac takođe je esnafska slava, odnosno zaštitnik zanata lađara, splavara, ribara i vodeničara. Zbog toga se još naziva vodena slava.
Dešava se da ukoliko otac deli slavu na sinove jedan uzme za krsnu slavu zimskog Svetog Nikolaja, a drugi Letnjeg, kako bi mogli da se o slavi uzajamno posećuju. U zapadnoj Srbiji proslavlja se i Nikoljsko lice, nedelju dana po Svetom Nikolaju, u isti dan i toga dana domaćica uz svečani ručak iznosi na trpezu i polovinu slavskog kolača sačuvanog za taj dan. Noć uoči slave trebalo bi da cela porodica bude okupljena u domu, ne treba kasno uveče ici nigde, niti primati goste. NE ZABORVITE DA OCISTITE CIPELE. Sva obuća za NIKOLJDAN treba biti čista.
