MOLITVA SVETOM JOVANU KRSTITELJU
Krstitelju Hristov, propovedniče pokajanja, ne prezri mene pokajnika, nego, udružen sa nebeskim Vojnicima, moli se Gospodu za mene nedostojnog, utučenog, nemoćnog i tužnog, zapalog u mnoge nevolje, izmučenog burnim mislima uma mog, jer sam ja pećina zlih dela, te nema kraja mojoj grehovnoj navici. Um je moj prikovan za zemaljske stvari. Šta ću učiniti? Ne znam. I kome da pribegnem, da spasena bude duša moja? Samo tebi, sveti Jovane, koji si imenjak blagodati, jer znam da si posle Bogorodice najveći između rođenih od žena, jer si se udostojio da dodirneš glavu Cara Hrista, Jagnjeta Božjeg koje uzima greh sveta.
Moli Njaga za moju grešnu dušu, da bar od sada, u jedanaesti čas, ponesem blagi teret, i primim platu sa poslednjima. O, Krstitelju Hristov, česni Pretečo, poslednji proroče, prvi mučeniče, postnika i pustinjaka nastavniče, učitelju čistote, i prisni druže Hristov, tebe molim, tebi pribegavam, ne odreci mi tvoju pomoć, nego me podigni palog mnogim gresima, obnovi mi dušu pokajanjem kao drugim krštenjem, jer si začetnik i jednog i drugog: krštenjem spirajući praroditeljski greh, a pokajanjem očišćujući svako rćavo delo: očisti me oskrnavljenog gresima, i uvedi me tamo gde ništa nečisto ne ulazi, u Carstvo Nebesko. Amin!
Jovanova ruka
Za ruku svetog Jovana priča se da ju je svake godine, na dan, svetiteljev arhijerej iznosio pred narod.
Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad i zgrčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.
U ponoć, kada nastaje dan Svetog Jovana, odabere se jedno jaje i spusti u posudu s vodom: ako potone, to znači da je sudnji dan blizu. Ovo je samo delić narodnog verovanja u moć zametka života i njegovu duhovnu vezu sa Bogom, Hristom i Svetim Jovanom.
Podsetimo, vernici SPC u septembru obeležavaju i praznik Usekovanje glave Svetog Jovana i uz taj dan vezali su mnoge lepe običaje. Verovali su da na taj dan mogu saznati kakva ih sudbina čeka pa da se pomole svecu da im usliši želje. Na dan Usekovanja glave Svetog Jovana Srbi se ne vesele i, ako je moguće, nož u ruke ne uzimaju i to u znak sećanja na stradanje Jovanovo.
Na taj septembarski dan Srbi ne jedu i ne piju ništa crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv. Hercegovci na ovaj dan ne obavljaju teže poslove i vode računa da ne rade ništa oko semenja. Paze na koji je dan palo Usekovanje i u toku cele godine izbegavaju da tog dana imaju bilo šta sa semenom. Ni deci se ne daje ništa što je crvene boje – ni jabuka, ni paradajz, ni breskva, ni crveno grožđe. Ali na taj dan valja brati lekovite trave: kantarion, nanu, konjsku čuburu, lincuru.
Kako srpski domaćin dvori slavu
Kada je već reč o slavama, red je da se podsetimo i na jedan lep srpski običaj – domaćinovo dvorenje slave. Domaćin, na dan slave, obučen u svečano odelo, gologlav, vedar i raspoložen, dočekuje goste i ceo dan ne seda dok sveća gori. Ne seda iz poštovanja prema svetitelju kog toga dana slavi, i koji je glavni gost u njegovoj kući, i on stoji pred njim kao u crkvi na molitvi.
Ukoliko je domaćin u starijim godinama, i fizički nije u stanju da prestoji ceo dan, po njegovom dopuštenju slavu dvori neko od mlađih muškaraca, sin ili unuk. On ujedno brine o posluženju i rasporedu gostiju. Domaćin na isti način ispraća goste, sa željom da se dogodine opet sastanu u još boljem zdravlju i raspoloženju.
