Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas Svetog Andreja Prvozvanog, prvog sledbenika i prvog apostola Hristovog, koji je stradao na krstu zbog odanosti novozavetnoj veri.
Sveti Andrej je bio Jonin sin i Petrov brat, rodom iz Vitsaide, i ribar po zanimanju. Bio je učenik Svetog Jovana Krstitelja, a onda je pošao za Isusom.
Andrijevdan je inače poznat i po tome što ga proslavlja porodica Karađorđević, i to još od Prvog srpskog ustanka. Ovu slavu uveo je sam vožd Karađorđe koji je do tada slavio svetog Klimenta. Uz to je Sveti Andrej i apstol Carigrada i Rusije, a bio je i patron Ruskog carstva i doma Romanovih.
Sveti Andrej se smatra zaštitnikom velikih životinja. Sa njima razgovara, a one su mu pokorne. Nekada su Romi mečkari slavili Andrijevdan, verujući da ovaj svetac kroti medvede kao pse, a da svetom putuje jašući na ovoj zveri.
Andrijevdana se kuva kukuruz za medvede, ili poseban kolač po imenu mečkina povojnica koji deca rano odnesu na “mečkina mesta”, da medvedi ne kolju stoku. U istočnoj Srbiji dan Svetog Andreje naziva se Mečkin dan.
Tako se u krajevima gde ima medveda uoči ovog dana kuva kukuruz za njih. Ukućani ga ostave na krovu pa ga, ukoliko ga mečke ne pojedu, ujutro pojedu ukućani. Na ovaj dan, veruje se, medvedi ne čine nikakvu štetu ljudima, pa je zabranjeno ubijati ih.
Za ovaj dan su vezana i specfični običaji i verovanja: u Šumadiji se ne štavi koža niti se bilo šta sa njom radi, a u Homolju se ne radi ništa sa odećom da je mečke ne bi pocepale.
Vodeničari skupljaju priloge u brašnu, od koga prave “hleb za mečku”, za koji tvrde da ostaje svež godinu dana.
Sveti Andrej preminuo je u 62. godini. Pošto je život posvetio isceljivanju ubogih i bolesnih, njegove mošti nastavile su to da rade. Glava ovog sveca nalazi se u Rimu, a jedna njegova ruka u Moskvi. Nastavak na sledecoj strani.
