Uzdignimo naše oči gore.
Gde nam zvezde, o Bogu govore.
Gde dom Hristov caruje u slavi,
Duše svete žive u ljubavi.
Ti nas Hriste Živi čuj,
Gospodi pomiluj!
Uzdignimo srca još te više.
Gde nam trulež svetska ne miriše.
Tamo gde su slasti ne umrle,
Gde se sveti s anđelima grle.
Ti nas Hriste Živi čuj,
Gospodi pomiluj!
A, uzdahe, naše upravimo.
I molitve tamo uzdignimo.
Gde nam blista Carica Nebesna,
Tam gde hodi molitva i pesma.
Ti na Hriste Živi čuj,
Gospodi pomiluj!
Pomozite Božji svetitelji.
Pomozite bogoljubitelji.
Naše molbe svojim očistite,
I pred moćnog Hrista uznesite.
Ti nas Hriste Živi čuj,
Gospodi pomiluj!
Pomozi nam, Nebesna Carice.
Čista Djevo, bolnih uzdanice.
Naše suze Ti očisti svojim,
Pa Ih prostri Ti pred Sinom Svojim.
Ti nas Hriste Živi čuj,
Gospodi pomiluj!
Naposletku smerno i skrušeno.
Naša srca k Tebi uzdižemo,
Hriste Bože pomiluj i spasi.
Da s’ u nam ljubav ne ugasi.
Ti nas Hriste Živi čuj,
Gospodi pomiluj!
Kada iz crkve dođu kući, svi ukućani se međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Zatim domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i on potom kadi celu kuću. Posle zajedničke molitve ponovo jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.
Gozba je na taj način bogatija nego inače, pa se na sto iznose ukusne čorbe od povrća ili jagnjetine, jagnjeće pečenje i razna jela od mesa, sarmice od zelja, salate od kuvanih jaja, mladi luk, rotkvice, zelena salata. Cveće koje tog dana ukrašava kuću su zumbuli, narcisi, lale…
Ima, međutim, u narodnoj tradiciji i verovanja prema kojima bi na ovaj veliki praznik obavezno trebalo izbeći dve stvari. Naime, veruje se da nikako na ovaj veliki praznik ne treba – kasno da se ustaje i kasno leže… Verovalo se, naime, da to donosi „zastoj u napretku“. Dakle, ako neko još spava ili planira večeras da ostane dugo u izlasku, ipak neka razmisli o ovom narodnom verovanju…kada se probudi.
Taj dan je porodica na okupu uz bogatu trpezu i ofarbana jaja. Postojao je i običaj da se jajima deci trljaju obrazi, i da se ukućani umivaju vodom u kojoj su jaja prenoćila. U vodu za umivanje valja da se stave i dren, bosiljak i zdravac. Ovaj običaj je i dalje prisutan u mnogim seoskim područjima Srbije, ali se veruje i da bi ovakvu vodu odmah trebalo potrošiti, jer ako prenoći može da donese nesreću!
Prvo jaje ofarbano u crveno naziva se čuvarkuća, čuvar, stražar, stražnik… Za njega se veruje da ima posebnu moć, pa se zato koristilo u magiji plodnosti, ali i za zaštitu ljudi i ljudskog zdravlja.
Drugi važan običaj, vezan za ovaj praznik, je pričešće, koje se, osim u crkvi, obavljalo i u prirodi. Tačnije, u Šumadiji je bio običaj da se pričest obavi u prirodi, jedenjem pupoljka leske ili glogovog lista i ispovedanjem.
U istočnoj i južnoj Srbiji, takav ritual se zvao komkanjem, a tokom njega, pre ručka su se drenove rese, trave zdravca i parčići uskršnjeg kolača potapali u vino. Svi ukućani su morali da piju tu “komku” nakon čega su preskakali sekiru na pragu kuće izgovarajući želje za sreću i napredak.
