Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja.
Krstovdan uoči Bogojavljenja je posni dan za pravoslavne vernike, bez obzira na to koji dan u nedelji “pada”.
U nekim krajevima Srbije postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu.
Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva.
Ovaj dan se strogo posti po mogućnosti na „suhojedenju”, osim ako padne u subotu ili nedelju, kada se razrešava„na ulje”. Ovim postom se pravoslavni pripremaju za praznik Bogojavljenja i za pijenje bogojavljenske vodice.
I pored njene želje da ta relikvija ostane netaknuta, vekovima je od Časnog Krsta uzimana čestica po čestica i raznošena po celom svetu.
Prema nepotvrđenim podacima, čak su i neki srpski vladari imali delove Časnog Krsta.
Praznik je obeležen crvenim slovom i na taj dan se obavezno posti, a mnogi vernici jedu samo hleb i grožđe.
Jesenji Krstovdan se uvek obeležava 14. septembra po starom, odnosno 27. septembra po novom kalendaru.
Inače, na ovaj, jesenji Krstovdan se bere i sveti bosiljak. Ova biljka je u našem naordu poznata kao „Božja” i veoma je važna za naše običaje. Kažu da se prvo sadi bosiljak, pa tek onda druge biljke i cveće.
