Đurđic se proslavlja kao i druge Krsne slave, pripremom slavskog kolača, koljiva i vina, i osveštanjem koje obavlja sveštenstvo Crkve. Ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan (sreda, petak), sprema se posna trpeza. To je nepokretni praznik. Dani od Đurđica do Mratindana nazivaju se mratinci ili vučji dani jer je Sv. Mrata zaštitnik vukova.
Jedan od najvoljenijih svetaca zbog svoje srčanosti.
Đurđic je porodična slava koja se proslavlja 16. novembra po novom kalendaru. Po crkvenom učenju to je dan kada je obnovljen hram svetog Velikomučenika Georgija u Lidiji, gde je položeno njegovo telo.
Razlika između Đurđevdana i Đurđica
Za razliku od Đurđica koja je porodična slava, Đurđevdan je prolećni praznik za koji su vezana brojna narodna verovanja i magijske radnje. Đurđevdan se nekada proslavljao u celoj Srbiji kao početak letnje polovine godine – 6. maja, na dan smrti Velikomučenika Georgija.
Pomaže onima koji su u nevolji
Veruje se da sveti Đorđe voli da se odazove nevoljnicima i da im pomogne. Pojavljuje se u obliku mladog viteza na konju, a naročito rado pomaže onima koji slave njegov dan.Na pravoslavnim ikonama sveti Georgije predstavljen je kako sa krstastim mačem ubija aždaju koja je simbol pagnske vere, dok je na ikoni koja se iznosi na Đurđic predstavljen kako drži koplje u rukama.
Dok je u bogoslužbenom kalendaru Đurđevdan obeležen crvenim slovom, Đurđic nije – on ne spada u zapovedne praznike iako je od velikog značaja za pravoslavnu crkvu. MOLITVA NA SLEDECOJ STRANI…
