Postala sam opreznija i sada pažljivo biram kome ću pokloniti svoje vreme i svoje srce. Kada se setim samo svih neprospavanih noći i problema kroz koje sam prošla, ponekad samu sebe pitam „ženo, kako si ti uopšte živa?!“… Nekada u noćima samoće, teško mi je da dišem, a kamoli ponovo nekoga da volim. Prosto mi se nekada čini da su svi ljudi na ovom svetu isti i da će me svi isto povrediti, zato nikome više ne pokazujem svoju ranjivu stranu. Teško mi je da pustim nekoga ponovo u svoj život, da ponovo volim i verujem i da se ponovo predam, čini mi se da bi svako udario tamo gde me najviše boli i ponovo me slomio, a to ne bih opet preživela. Trudim se ipak da pored brojnih nedaća i poraza i dalje ostanem jaka žena. (NASTAVAK NA SLEDECOJ STRANI BROJ 3 )
- Potreban ti je ozbiljan sajt?-