Vladalo je verovanje da će, ko preskoči ovu vatru, biti zaštićen od ujeda zmije. Zbog verovanja da se na ovaj dan bude gmizavci iz zimskog sna, na Blagovesti se nisu spominjale zmije.
Uoči Blagovesti, deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, staje i tora i vikala: „Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!“ Verovalo se i da se na Blagovesti žene ne češljaju, kao i da ne valja na taj dan praviti nove opanke. Dobro je na ovaj dan umiti se u reci ili potoku, a Blagovesti naročito slave žene. One koje žele porod odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.
O, premilostiva i svečudna Carice umne svetlosti, Ti si nam rodila Cara – Hrista Boga našeg, Životodavca svih; Tebe što je nebesko slavi, i što je zemaljsko hvali. Ume angelski; zvezdo svetozarna; Najsvetija među svetima; Carice carica; Vladarko svih tvari; Djevice bogolika; Nevesto čista; palato Presvetog Duha; ognjeni prestole Cara nevidljivog;
kivote nebeski; nositeljko Reči Božije; kolesnice plamenolika; počivalište živoga Boga; neizrecivi sastave tela Hristova; gnezdo orla nebeskoga; grlice bogoglasna; golubice krotka, tiha i nezlobiva;
Majko čedoljubiva; bezdno milosti koja rastura oblak gneva Božjeg; dubino neizmeriva; tajno neizraziva; čudo nesaznajno; nerukotvorna Crkvo jedinog Cara svih vekova; kade miomirisni; skerlete skupoceni; porfiro bogotkana; raju duševni; šibljiko živonosnog drveta; cvete prekrasni koji si nam iscvetao nebesku radost, grozde spasenja našeg;
čašo Cara Nebeskog u kojoj se izmeša od Duha Svetog vino neiscrpne blagodati; posrednice zakona; početku istinite vere Hristove; stube nepokolebivi; pomore jeretika; maču jarosti Božije na bogoprotivnike; strahu đavolima; (NASTAVAK NA SLEDECOJ STRANI BROJ 3)
