Običaji na Blagovesti
Na Blagovesti se ustaje rano pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan je počinjao devojačkom pesmom. Devojke bi uoči ovog dana nakupile suvih grančica i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na brdu ili seoskom raskršću. Uz vatru su se veselili i muškarci i žene, a ponegde, uz mlade, i stariji.
Običaj kaže da valja posetiti crkvu ili manastir, moliti se Bogorodici da im podari ili zaštiti decu.
Zbog verovanja da se na ovaj dan bude gmizavci, običaj je da se naloži vatra, a ko je preskoči biće zaštićen od ujeda zmija. Nekada su ljudi obilizali oko svojih domova i štala i lupali mašicama o metalne predmete uz povike: “Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!”
Bilo je uobičajeno da se vatra preskače, a vladalo je verovanje da će onaj ko preskoči ovu vatru biti zaštićen od ujeda zmije. Zbog verovanja da se na ovaj dan bude gmizavci iz zimskog sna, na Blagovesti se nisu spominjale zmije. Ali, uoči Blagovesti, deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, štala i tora i vikala: “Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!”
Verovalo se i da se na Blagovesti žene ne češljaju , kao i da ne valja na taj dan praviti nove opanke. Dobro je na ovaj dan umiti se u reci ili potoku, a Blagovesti naročito slave žene. One koje žele da zatrudne , odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici .
Od tog dana počinje setva žita i tada se iznosi seme na sunce. Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari orezuju lozu.
