Takođe, poklade su vreme kada mlađi članovi porodice treba da „vode glavnu reč“ – na taj dan se zbijaju šale, organizuju se igranke i svi se zabavljaju.
U nekim krajevima Srbije i danas se zadržao običaj maskiranja tokom poklada – mladići i devojke pod maskama i uz mnogo graje idu od kuće do kuće i zbijaju razne pošalice na opšte veselje ukućana i svih prisutnih.
Nakon toga, domaćin treba da „mačkare“ časti – jelom, pićem ili nekom drugom sitnicom.
Bele poklade su najsvečanije i najrasprotranjenije poklade u toku godine.
Dobile su naziv po Beloj nedelji, a zovu se još i Velike poklade, Završne poklade, Sirne poklade… Poznate su i kao Proštene poklade – Proćke, jer se na ovaj dan opraštaju svađe i uvrede.
Nazivi poklada su vezani za nazive velikih postova: Vaskršnje, Božićne, Petrovske i Velikogospojinske.
Prve tri su u narodnoj tradiciji i danas veoma očuvane. Prema vrsti hrane koja se sprema, u narodu postoje i drugi nazivi. Tako se poklade nazivaju bele, ili sirne kad je obavezno obredno jedenje belog mrsa.
Mesne, kad se uglavnom spremaju jela od mesa. Proštene ili pročka poklade su dobile naziv po običaju da se na ovaj dan sve uvrede opraštaju, kako bi i nama dugovi bili oprošteni, i tako rasterećeni dugovanja, što čišći ušli u period nastupajućeg posta.
Zato se u narodu, uz čašu, kao zdravica na ovaj dan kaže: „Oprosti, ulazimo u post kao u more“, a prisutni odgovaraju: „Neka je od Boga oprošteno, oprosti i ti meni“.
