Ovo je čudotvorna molitva Svetom Vasiliju Ostroškom, njene reči daće vam snagu…
MOLITVA SVETOM VASILIJU OSTROŠKOM
Sveti Vasilije, veliki ugodniče Božiji, pomozi svima pa i meni. Veliki branitelju vere Pravoslavne, odbrani i nas koji tvoju Svetu veru držimo, i s nadom tebi pristupamo.
Veliki arhijereju Božiji, pomoli se Bogu Svedržitelju za sve ljude tvoje, pa na posletku i za mene nedostojnog i poslednjeg. Tvrdoški viteže i Ostroški podvižniče, spasavaj nas od beda vidljivih i nevidljivih.
Zapalila te je Srpska zemlja kao večnu sveću pred prestolom Boga Živoga, pa nam sada osvetli puteve i razagnaj tugu. Molitvama i suzama zagrevao si hladnu pešteru Ostrošku, pa zagrej sada Božijim duhom i srca naša, da se spasemo i proslavimo Boga svevišnjega i tebe Sveca Božijega.
Sa svih strana sveta priticali su ćivotu tvome bolni i nevoljni, i ti si im pomagao: demone odgonio, veze đavolje raskidao, i zdravlje duševno i telesno ljudima darivao.
Tako i sada pomozi, krštenim i nekrštenim, kao i uvek, svima pa i meni. Izmiritelj si bio zavađene braće, izmiri i sada sve zavađene, zbratimi razbraćene, oveseli tužne, ukroti samovoljne, isceli bolne.
Sveti Vasilije Čudotvorče i Oče naš duhovni, čuj i usliši čeda tvoja duhovna u Hristu Isusu Gospodu našem. Amin.
Ostroški monasi tvrde, da ma koliko čovek želeo da poseti Ostrog može to učiniti tek kada ga Sveti Vasilije pozove.
Poslednje i večno prebivalište mitropolita Zahumsko-hercegovačkog na vrhu ostroške stene iznad Bjelopavlićke ravnice budi u ljudima strah. U polumraku poklonici celivaju krst vidno uzbuđeni, jer stoje pred nekim ko zna istinu. Svi priklanjaju grešnu glavu dok misli naviru, a od tolikih zemaljskih želja koje muče naše telo i dušu, u tom trenutku, ne dominira ni jedna, pričaju posetioci.
Svi izlaze ozareni sa nadom da će Sveti Vasilije podariti ljubav kao nepotrosivo bogatstvo.
Naši sagovornici, koji su već boravili pod Ostrogom, svedoče da je ostroški podviznik Sveti Vasilije izmiritelj svih zavađenih, da zbratimljuje razbraćene, oveseljava tužne, ukroćuje samovoljne, isceljuje bolne…
Nakon poklonjenja čudotvornim moštima prisetih se reči Paula Koelja.
„Ljubav nas može odvesti u pakao ili raj, ali uvek nas nekuda odvede. Treba je prihvatiti, jer ona je osnovna hrana našeg postojanja. Ako je uskratimo sebi umrećemo od gladi gledajući žudno u drvo života, a nećemo imati smelosti da pružimo ruku i uberemo plodove. Treba tražiti ljubav ma gde ona bila…jer, onog časa kada krenemo u potragu za ljubavlju i ljubav polazi nama u susret. I spasava nas.“
