Jeremija devstvenik i prorok. —
Božju volju on ljudima javlja
Kad u grehu ljudi ugniliše
I zakone Božje pogaziše.
Viče prorok, i plače, i preti,
Reči su mu kao plamen živi,
Grešne pali, pravednima svetli;
Suze su mu kao suze majke
Nad porodom svojim umirućim.
Kazna jedna, prorok je proviđa,
Kazna jedna sto put zaslužena.
Milost Božja u pravdu se menja.
Viče prorok, i plače. i preti,
Narod grešni zove pokajanju.
Narod sluša što glavari kažu,
A glavari proroku se smeju,
I reči mu za laž proglašuju!
No prorok se ne da zamoriti:
Svoje reči mukama pečati;
Zlobni ljudi proroka ubiše.
Te ga glasnim navek učiniše.
Reč proroka svaka ispuni se —
Za zaštitinika Svetog proroka Jeremije uzima se zmija otrovnica, pa je glavni običaj na današnji dan upravo vezan za rasterivanje ovih gmizavaca.
Čim svane, neko od ukućana uzima tiganj ili šerpu i lupajući u njega nekoliko puta ponovi: “Jeremija u polje, a sve zmije u more! Samo jedna ostala, za zlo njeno ostala, oba oka izbola, na dan trna glogova. Na četiri šipova, zlu kob izela”. Dokle se čuje lupanje i pesma, kaže običaj, dotle zmije neće smeti da se približe.
Na dan Svetog proroka Jeremije igla i konac ne uzimaju se u ruke. Takođe, nikako se ne otvaraju britve, jer se veruje da će onoga ko otvori britvu, tokom cele godine proganjati zmije.
U nekim krajevima stari veruju da se na današnji dan ne valja ni češljati da se ne bi izazivali ovi opasni gmizavci.
Takođe, treba paziti da se ni za kim ne vuče odvezana pertla ili neki končić da se na isti način tako ne bi vukle i zmije.
Jedno od verovanja je i da je Aleksandar Veliki posetio grob proroka Jeremije i da je njegovo telo tada preneto i sahranjeno u Aleksandriji.
