Pobusani ponedeljak je svoj naziv dobio po narodnom običaju da se grobovi pokojnika pobusavaju toga dana busenjem sveže zelene trave. Pobusani ponedeljak je, dakle, praznik namenjen upokojenima, i spada u jedan od zadušnih dana.
Na Pobusani ponedeljak se odlazi na groblja, uređuju grobovi, postavlja kamenje na sve četiri strane oko groba
Pobusani ponedeljak uvek pada u prvi ponedeljak posle Nedelje Antipashe – Tomine nedelje, i za taj dan se na grob iznose sveže obojena crvena jaja iz varzila koji je sačuvan od Vaskrsa. Ta jaja koja se kucaju o spomenik, i upokojeni se pozdravljaju sa „Hristos Vaskrse“.
Tim predivnim običajem iskazujemo svoju ljubav i poštovanje prema umrlim srodnicima, sa kojima želimo da podelimo radost Vaskrsenja Hristovog, radost pobede nad smrću. To je i način ispovedanja naše vere u večni život, i u naše opšte Vaskrsenje. Na kraju se donešena jaja podele sirotinji
Običaji
Na Pobusani ponedeljak se odlazi na groblja, uređuju grobovi, postavlja kamenje na sve četiri strane oko groba, i pobusava zemlja između, odnosno, prekopava površinski sloj zemlje. Vuk Karadžić navodi da se ovaj dan ponegde naziva i „Ružičalo“ ili „Družičalo“, jer se tog dana, između ostalog, sade i ruže na grobljima.
U većini mesta jaja se boje posebno, ovoga jutra, obavezno u crvenu boju i bez šara. Ponegde se iznose jaja od Vaskrsa, ponegde obojena na Svetli petak. U nekim krajevima, jaja se i tucaju o spomenik.MOLITVA NA SEDECOJ STRANI…
