SRPSKA pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju dva praznika, posvećena Svetom apostolu i jevanđelisti Luki i Svetom Petru Cetinjskom, koji su, iako predstavnici dve različite epohe, svojim delima zadužili pravoslavlje.Jevanđelje po Luki je treće jevanđelje u Novom zavetu. Smatra se da je napisano oko 60. godine
Jedan je od najcenjenijih zaštitnika lekara i mnoge srpske porodice ga slave.
Rodom je iz Antiohije. U mladosti je izučio grčku filozofiju, medicinu i živopis. U vreme delatnosti Gospoda Isusa na zemlji sv. Luka dođe u Jerusalim, gde vidi Spasitelja licem u lice, čuje Njegovu spasonosnu nauku i bude svedok čudesnih dela Njegovih. Poverovavši u Gospoda sv. Luka bio je uvršćen u Sedamdeset apostola i poslat na propoved. Zajedno sa Kleopom video je vaskrslog Gospoda na putu za Emaus (Lk. 24). Po silasku Duha Svetoga na apostole Luka se vratio u Antiohiju, i tamo je postao satrudnik apostola Pavla, s kojim je putovao i u Rim, obraćajući u veru Hristovu Jevreje i neznabošce. Pozdravlja vas Luka ljekar ljubazni, piše Kološanima apostol Pavle (Kol. 4, 14). Na molbu hrišćana napisao
U osnovi hrišćanske propovedi su Jevanđelje po Luki i Dela Svetih apostola.Sveti Luka je bio među prvim propovednicima hrišćanstva, savremenik Isusa Hrista i jedan od pisaca četvorojevanđelja.Smatra se da je Sveti Luka lično poznavao Bogorodicu i da su tri ikone sa njenim likom koje je svetitelj naslikao najbliže njenom pravom izgledu, a poznata je „ikona u ikoni“, koja predstavlja Svetog Luku i ikonu Bogorodice koju svetitelj oslikava.
Praznik je u narodu poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih pravoslavnih porodica, a vernici Svetog Luku slave i kao iscelitelja i zaštitnika pojedinih zanata.Kao svog zaštitnika slave ga i obrazovne ustanove, među kojima je i Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju.
Sveti Luka je život okončao u 84. godini, kada ga, kako je zapisao vladika Nikolaj Velimirović, „zlobni idolopoklonici udariše na muke, Hrista radi, i obesiše o maslinu u gradu Tivi“.
Uspomenu na nedavno kanonizovanog Svetog Petra Cetinjskog, Srpska pravoslavna crkva slavi kao zavetni praznik i „crveno slovo“ u kalendaru.
Prema zapisu vladike Nikolaja, ovaj svetitelj je „ceo svoj život viteški posvetio svome narodu“, boreći se da izmiri zavađena plemena i odbrani zemlju od spoljnih neprijatelja.
Oba posla uspešno je obavio, a srpska crkva i narod posebno slave njegovu pobedu nad Napoleonovom vojskom u Boki i Dalmaciji. MOLITVA NA SLEDECOJ STRANI…
