Naime, hrišćani veruju da su se dodirom njegovog tela lečili mnogi bolesnici i da je iz tela Svetog Aleksija poteklo sveto miro.
Sahranjen je u kovčegu od mermera i smaragda. Glava mu se nalazi u Svetoj lavri na Peloponezu.
Sećanje na Svetog Aleksija Rimskog poštuju obe hrišćanske crkve iako je on vremenom postao mnogo poznatiji na Istoku.
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 30. marta po crkvenom kalendaru . Sveti Aleksije se smatra zaštitnikom prosjaka, putnika, bolničara, hodočasnika i dadilja. Narod kaže da „Čovek Božiji“ brine o svim ubogim i nesrećnim ljudima i da, na današnji dan, nikako nije dobro oterati prosjaka sa vrata ili mu odbiti milostinju jer ćete tako uvrediti svetitelja.
Danas, kažu vernici, obavezno treba izgovoliti ovu molitvu svetom Aleksiju za koga se smatra da je isceljivao sve bolesti i iz kog je teklo mirotočivo ulje, jer se veruje da ove reči leče i prizivaju čudo.
„Uzvisio si se u vrlini i očistivši um, ka Željenom i Uzvišenom si dospeo. Bestrašćem si ukrasio svoj život i izuzetni post si primio sa čistom savešću. U molitvama si bio kao bestelesan, i zasijao si kao Sunce u svetu, preblaženi Aleksije“.
